Српкиња која је написала аустријску химну

Много је знаменитих Срба који су током историје заджили Аустрију, али име једне Српкиње биће заувек уписано међу најзначајнијим личностима ове алпске државе. Реч је о Паули вон Прерадовић, која је написала химну Аустрије, која се и данас користи а њен наслов је  “Земљо планина, земљо на рекама” (Land der Berge, Land am Strome, на немачком).

Ову песму ова аустријско- српска књижевница написала је непосредно након Другогог светског рата и победила на избору од 1.800 приспелих текстова и једина је жена писац једне државне химне на свету.. Ево теста преведеног на српски језик:

Paula Preradovic Gedenktafel Wien 19 Osterleitengasse 7.tifПланинска земљо, земљо на реци,
богата пољима, земљо катедрала,
земљо чекића, богате будућности,
дом си многим великим синовима,
народа благословљена смислом за леепоту,
хваљена Аустријо,
хваљена Аустријо.

За коју се јако свађало, оштро борило,
у средишту си континента,
попут снажна срца,
од најранијих си дана носила
бреме великог послања,
напаћена Аустријо,
напаћена Аустријо.

Гледај нас слободне,
како храбро верујемо у нова времена,
весело радећи и пуни наде,
дозволи нам да се уједињени у братски збор
заклинемо на верност теби, наша домовино,
вољена нам Аустријо,
вољена нам Аустријо.

Paula von Preradović | Autor : MaticaПаула фон Прерадовић рођена је у Бечу  12. октобар 1887. године у породици Србина Душана Прерадовића. Детињство и младост пеовела је у Пули, тадашњој Аустроугарској. Њен отац је тамо служио у морнарици. Похађала је девојачко-грађанску школу, а са 14. година наставила је школовање на католичком интернату Санкт Пелтен (1901—1905).[Године 1913. Паула је отишла у Минхен на једногодишњи курс Црвеног крста. Већ следеће године цела њена породица се преселила у Беч, а Паула је из Минхена отишла тамо и запослила се у војној болници као медицинска сестра.

Према сачуваним изворима, старо порекло породице Прерадовић је српско и води из Старе Србије, одакле су се преселили у 17. веку. У време пресељења старешина задруге Прерадовића је био свештеник српске православне цркве. Један део породице Прерадовић добио је угарско племство и користио предикат де Прерадовић. У 18. веку неколико официра Прерадовић је са породицама прешло у Горњу крајину и из те гране породице је и Петар Прерадовић, чија је унука била Паула фон Прерадовић.

На грбу Прерадовића налази се грифон који замахује сабљом и држи одсечену турску главу. Од Прерадовића, међу којима су и они из Грубишног поља, на списку убијених у логору Јасеновац, Независне државе Хрватске до сада је индентификовано 100 Прерадовића. Отац Пауле Прерадовић био је Душан Прерадовић, поморски офоцицир, док је њен деда био Петар Прерадовић, генерал-мајор, српски песник и словенофил.

Paula von Preradović | Autor : Matica
Место где почива Паула вон Прерадовић на гробљу у Бечу

Паула је имала два брата и две сестре. Удала се 1916. године за аустријског писца и новинара Ернеста Молдена и имали су двоје деце — Фрица и Ота Молдена. Њен муж је постао главни уредник новина, а за време рата они су се придружили отпору против нацизма, због чега су затворени. Оба њихова сина постали су књижевници и такође се прикључили се отпору против нацизма. Млађи син Фриц је био дипломата и новинар. Као писац, објавио је доста дела, женио се четири пута, а умро је у Триполију 2004. године. Старији син Ото Молден је такође био писац и написао је десетак књига. Умро је на Кипру 2002. године.

Паула вон Прерадовић умрла је 25. маја 1951. године у Бечу. За живота је објавила неколико збирки поезије и проза, а нека од њих су: Песме Пауле пл. Прерадовић, Загреб 1910. године, Лето на југу, збирка песама Минхен 1928. године, Далматински сонети, збрика песама Берлин—Беч—Лајпциг 1933. године, Паве и перо, роман 1946. године,  Колумбова крошња Сплит 1972. године, Паула Прерадовић: Gesammelte Werke i роман Kindheit am Meer

Ипак, Паула Прерадовић најпознатија је по томе што је написала аустријску химну Земља планина, земља река (Land der Berge, Land am Strome).  И мада је више него јасно њено порекло, Хрвати не би били Хрвати када је не би својатали и проглашавали својом књижевницом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.