Школско игралиште на костима жртава комунистичког терора

Међу старијим становницима Велике Плане, који нису били идеолошки заслепљени комунизмом, већ деценијама опстаје прича да су данашња Гимназија , Техничка и Економско-угоститељска школа, практично све три средње школе у овом граду, подигнуте на месту на којем су комунисти 1944. године чинили масовна стрељања својих идеолошких противника. Мирних грађана чији је једини грех био што су били за очување монархије. Или чак нису ни били али их је неко лажно оптужио да јесу.

По истој причи, посмртни остаци невиних жртава се и данас налазе у заједничком школском дворишту а највећим делом испод – спортских терена на којима ђаци раде часове физичког васпитања.

Млади историчар из Смедеревске Паланке Немања Девић тврди да је прича у потпуности истинита.  Трагајући за документима из тог периода он је у Архиву Србије пронашао документ који се односи на те злочине.

-Знамо да је у Великој Плани где је овај документ настао  највеће стратиште  несрећника који су стрељани 1944. године на месту где је сада школско игралиште. Па унуци сада играју фудбал над костима својих дедова – каже Девић.

У извештају који је овај историчар открио, а који је упућен Окружном комитету КПЈ у Београду, партијски руководиоци из Велике Плане описују да је учествовање у стрељањима најбоља провера кандидата за пријем у Комунистичку партију.

-Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност, мржња према непријатељу – изражава се ту најбоље. Ко не може да убије непријатеља, тај тешко и скоро никако не може бити комуниста – пише у допису.

До сада прикупљени подаци говоре да на подручју смедеревског округа постоји шест масовних гробница. По списковима којима располаже државна Комисија за тајне гробнице, у Смедереву, Великој Плани и Смедеревској Паланци комунисти су стрељали 465 људи, док се за још 310 особа „претпоставља да су стрељане али за их нема потпуне документације“. По истом извору, у Великој Плани је убијено најмање 116 лица, док се њих 88 воде као нестали.

Међу документима нађен је и допис Воје Косовца из Велике Плане, од 31. октобра 1944. У њему се, између осталог наводи: Оне, за које народ одобрава да се ликвидирају, ликвидирамо ноћу, са лепо одштампаном пресудом. Родбину обавештавамо да смо их послали за Београд… Шта ћемо са конфискацијом имања ликвидираних? Сматрам да ће нам они чије смо синове и рођаке ликвидирали бити – увек непријатељи. Због тога би морали економски их уништити, јер ћемо их тако сасвим онемогућити…

У свом научном раду „Облици репресије револуционарних власти према монархистима у Србији 1944-1953“, председник Комисије за тајне гробнице Срђан Цветковић, виши научни сарадник у Институту за савремену историју, Београд, наводи да је „у Старом Селу код Велике Плане страдало око 70 монархиста, од чега је 14 „реакционара“ стрељано по ослобођењу, а више од 50 страдало и нестало приликом повлачења ка Босни“.

Као извор за ову тврдњу Цветковић наводи Немању Девића и његову књигу „Смедеревски крај у Другом светском рату“, коју је пре неколико година издао управо Институт за савремену историју.

Мада се  првим делом реченице, посебно кад се имају у виду наслов и тема Цветковићевог текста, сугерише да је у питању 70 монархиста жртава комунистичког терора, из наставка реченице се да закључити да се већина њих не може подвести под жртве Титовог режима, већ да су у питању Плањани који су погинули у борбама које су јединице под командом Драже Михаиловића у јесен 1994. и током 1995. године водиле у БиХ. Где су се, због стицаја несрећних историјских околности, пре свега због чињенице да су Американци и Енглези одлучили да подрже Тита и партизане, а Михаиловића и четнике оставили на цедилу, истовремено борили против партизана, Немаца и усташа.

У делу поменутог научног рада који говори о ликвидацији последњих одметничких четничких група у Србији, Цветковић наводи да је „последњи одметник Југословенске војске у отаџбини у околини Старог Села и Велике Плане Андра Којадиновић убијен 28. децембра 1948. године.

Причу о ужасним злочинима које су комунисти починили у Великој Плани потврђује и најпознатији плањански историчар, професор Дарко Ивановић, који је о историји и људима овог краја објавио више од 20 књига.

-У школском дворишту Немци су ископали ровове. Када су партизани заузели Плану хапсили су припаднике четничког покрета али и угледне људе који им се нису приклонили и за које су сматрали да би могли да им буду политички противници, доводили их над те ровове, стрељали и затрпавали – категоричан је Ивановић.

Он истиче да се овом темом бавио годинама, истраживао чињенице и разговарао са бројним сведоцима, од којих су многи били и савременици трагичних догађаја и да нема никакве сумње да се убијени још увек налазе испод школских спортских терена.

-Могуће је да је нека породица, која је имала јаку везу, однела посмртне остатке свог најмилијег али већина страдалих је остала на месту стрељања и укопа.

Професор Ивановић објашњава да су поједине жртве закопане веома плитко и да је било случајева налажења њихових посмртних остатака.

-Неколико година после рата, када су почели радови на изградњи Гимназије, приликом копања темеља, нађени су посмртни остаци једног несрећника из  Марковца. Уз кости пронађени су и делови његове одеће, који још нису били иструлели. Једна учитељица је по џемперу препознала да је у питању њен брат, којег су комунисти стрељали. И касније, приликом грађевинских радова у школском дворишту, налажене су појединачне људске кости, али се о томе, зарад мира у кући, ћутало – наставља Ивановић.

У својим истраживањима овај плањански историчар дошао је до података да се у школском дворишту налазе и посмртни остаци шесторице стрељаних немачких војника.

-Стрељани су уз ограду, иза садашње помоћне зграде гимназије у којој се обавља пракса, и ту закопани. Ни њихова тела никад нису извађена.

По списковима којима располаже државна Комисија за тајне гробнице, у Великој Плани је 1944. и почетком 1945. убијено најмање 116 лица, док се њих 88 воде као нестали.

-Породице многих несрећника нису знале где су њихови ближњи убијени, а и они који су знали да се неко њихов налази сахрањен у школском дворишту нису смели да о томе зуцну, а камоли да питају да посмртне остатке пренесу на гробље и сахране по обичају, на достојанствен начин – каже Ивановић.

Он упозорава да су комунисти и ОЗНА неке од својих жртава бацили у два дубока бунара за воду, од којих се један налази у дворишту некадашње модне конфекције „Перкон“.

-У време Другог светског рата у школском дворишту у којем се сад налазе средње школе налазила се основна школа. Била је то приземна зграда. После рата дозидан је још један спрат и то је садашња Техничка школа, а неколико десетина метара даље подигнута је Гимназија – објашњава професор Ивановић.

На фотографијама: Гимназија, спортски терени и школско двориште у Великој Плани

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.