Пут без права живота

Пише: Мишо Вујовић

Учили смо да је Марко Краљевић, Турцима јањичарима, орао друмове да био их спречио да праве зулуме. Османско је одавно прошло, али нељудско и даље обитава у човековом рушилачком нагону да опогани све чега се дотакне. Данас не ору друмове али се масовно људима преоравају животи. Да се на путевима крадуцка и краде знамо одавно.

Да је бахатост, осиљених моћника постала константа наших живота потврђује случај без преседана у Рашки где је пре три месеца оградом стоваришта “Јањић Комерц”, попреграђен пут који су Милка Маринковић и њена породица користили 36 година.
Тако је кућа у којој Милка живи са мужем, две кћерке, једном непокретном и двоје малолетне унучади, остала изолована без икаквог прилаза. Ни за ватрогасце или хитну помоћ за не дај Боже.
Са једне стране блокирана је пругом са друге осионошћу локалног бизнисмена, који сада од општине Рашка, трврде упућени, очекује огромне паре за откуп парцеле која би била претворена у јавну површину. Или вратила намени.

Фотографија: Мишо Вујовић

“Провлачимо се као мишеви кроз рупу да би ушли у своје двориште”, резигнирано закључује видно скрхана жена.
Она овом приликом апелује на државне органе, на медије, на све људе добре воље да помогну решавање овог проблема. Таоци нечије похлепе и безобразлука, али и инертности локалних власти су две породице, самохрана мајка са двоје деце. Милка са супругом и њена кћерка инвалид.
На фотографијама се види ограда на ограду, рупа кроз коју се провлаче Маринковићи и надасве брука локаних власти које су поменутој фирми аминовале овај незаконити али пре свега нељудски и неетички подухват. Јањић Комерц, полаже право над путем, да ли Маринковићи имају право над животом?
Ако и у чему, не као људи, већ жива бића, требамо бити јединствени то је одупирање свакој врсти насиља.
Новинари ето вам га! Где сте?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.