Прославио Холивуд и српско презиме

Споменик славном америчком глумцу српског порекла Карлу Малдену биће откривен 20. новембра испред Југословенске кинотеке у којој се од 2016. налази његов легат. Ту информацију саопштио је директор Кинотеке Југослав Пантелић на промоцији српског издања књиге мемоара Карла Малдена, под називом „Како сам успео“, коју је објавио „Службени гласник“.
Приређивач српског издања књиге Александар Влајковић рекао је да ће споменик Малдену бити постављен и у Музеју оскароваца који се гради у Холивуду, да има уверавања да ће славном глумцу споменик бити подигнут и у Републици Српској одакле Карл Малден, тј. Младен Секуловић потиче, као и у Мерилвилу у Индијани (САД). Влајковић је изразио наду да ће Малден добити и своју улицу у Београду за, како је нагласио, „вечно сећање на његово дело и велику љубав према Србији“.
О Малдену је у Кинотеци говорио и Ден Тана, који га је познавао више од 55 година. Он се присетио свог шока када му се један глумац, који је у том тренутку стајао поред Хемфрија Богарта, обратио на српском језику. Ден Тана се присетио и када је Малден одбио да оперише свој нос, последицу повреде на кошарци, и тада је рекао како ће све оне лепе холивудске глумце победити глумом.
Foto: Gettyimages„То је и урадио, победио их је глумом. Радио је са највећима и нема оног који није рекао да је најбољи глумац са којим је радио управо Карл Малден. Много сам од њега научио. Бога никада нисам видео, али анђела јесам и то је Карл Малден“, рекао је Ден Тана који је и донео пре три године предмете за легат у Кинотеци.
Идеја о постављању споменика и објављивању Малденових мемоара родила се пре пет година када је ћерка славног глумца, Карла Малден, боравила у Београду. Извршни директор Сектора за издавање књига „Службеног гласника“ Петар Арбутина рекао је да је књига „Како сам успео“ говори о томе како је Малден успео да постане и велики човек и велики уметник и од почетка до краја успео да остане Србин који се пођеднако добро осећа и у српском и у америчком оделу.
Право име Карла Малдена је Младен Секуловић. Рођен је 22. марта 1912. године у Чикагу. Отац му је био Србин, а мајка Чехиња. Иако рођен у Чикагу, одрастао је у оближњем граду Герију, у Индијани. Малденов отац, Петар Секуловић, напустио је родно Подосоје код Билеће и „трбухом за крухом“ дошао у Чикаго. Ту је рођен Младен, као најстарији од тројице браће. Његова мајка је била Мини Секуловић, Чехиња, запослена у текстилној индустрији.
Малден је од малих ногу је говорио српски. Радо је причао о својој прошлости и пореклу. Спомињао је да му је отац радио тежак посао у челичани у Герију, као и он касније. Његов отац је основао најстарије српско певачко друштво у Америци, звано „Сокол Група-Бранко Радичевић“.
Малден, тада још увек Младен Секуловић, напустио је Гери и рад у челичани 1934. године, ради похађања „Гудменове школе“ у оквиру „Гудмен театра“ у Чикагу. Тада је променио име у Карл Малден, на наговор позоришта. Није имао довољно новца за школовање, али је убрзо добио стипендију. Наступао је у позоришту три године, а онда је остао без посла и новца, па се вратио кући.
Резултат слика за карл малден филмовиОтпутовао је у Њујорк 1937. и глумио у „Бродвеј театру“. Био је кратко ангажован на радију и добио незапажену улогу у свом првом филму „Тхеy Кнеw Wхат Тхеy Wантед“. Након тога се придружио „Груп театру“, где је упознао редитеља Елија Казана, у чијим је филмовима касније стекао популарност.
Учествовао је у Другом светском рату и за то време добио малу улогу у представи и филму америчке војске „Wингед Вицторy“. По завршетку рата, добио је још једну малу улогу у представи „Труцклине Цафе“, са тада непознатим Марлоном Брандом.
Снимио 65 филмова, а неки од најпознатијих су: „Трамвај звани жеља“, „На доковима Њујорка“ и „Патон“. У Београду је глумио у филму „Сутон“. Значајна је и његова улога у ТВ серији из седамдесетих „Улице Сан Франциска“.
Играо је раме уз раме са Марлоном Брандом, Вивијен Ли, Стивом Меквином, Мајклом Дагласом, Ким Хантер и многим другим холивудским легендама.
Оскара је добио као негативац у филму „Џунгла на асфалту“ из 1951. године. У филмовима је користио сваку прилику да помене презиме Секуловић. Тако у филму „Патон“, у улози генерала Омара Бредлија каже једном војнику: „Додај ми тај шлем Секуловићу!“ У филму „Деад Рингер“, као полицијски детектив каже другом детективу: „Дај ми моју капу Секуловићу!“ Такође, у његовом филму „Феар Стрикес Оут“, појављује се бејзболски скаут Секуловић. Као затворски чувар у филму „Бирдман оф Алцатраз“, чита листу затвореника, међу којима се налази и један Секуловић. Најпознатији пример тога је у ТВ серији „Улице Сан Франциска“, у улози полицијског поручника Мајка Стоуна, када запосли помоћника Секуловића. У југословенском филму Сутон је глумио Марка Секуловића.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.