Покрила га земља са Космета, Мораче и Јасеновца
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије сахрањен је данас у крипти Саборног храма у Подгорици. Свету литургију предводио је патријарх српски Иринеј, а после опела говорили су патријарх српски Иринеј, председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић, мандатар за састав нове владе Здравко Кривокапић, академик Матије Бећковић и владика Јоаникије.
Поред великог броја верника и поштовалаца митрополита сахрани су присуствовали и председник Србије Александар Вучић и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
Амфилохије је према сопственој жељи сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици, а крипта је посута земљом са Косова, Мораче и Јасеновца.
Патријарх Иринеј указао је, орбаћајући се испред храма, на духовну сличност митрополита Амфилохија и Светог Петра Цетињског.
„Ако поредимо време и прилике у коме су делали Свети Петар Цетињски и митрополит Амфилохије, приметићемо да су се обојица храбро и пожртвовано борили за опстанак православне вере“, рекао је патријарх.
Додао је да је митрополит Амфилохије затекао народ отргнут од вере, и да је владала духовна запуштеност у читавом народу. Како је рекао, „Амфилохије је крчио коров на њиви Господњој“, обнављајући оно што је запуштено и напуштено.
Патријарх је рекао да су се обнављале цркве, манастири, свештенство, монаштво, а тиме и вера у народу.
„За релативно кратко време духовно је васкрсавала Црна Гора“, рекао је патријарх и додао да је таква Црна Гора имала снагу да се одупре и стане у одбрану својих светиња и подигне дух и углед свога имена.
Истакао је да је покретач свега био митрополит Амфилохије подржан свештенством и верним народом Црне Горе.
„Зато ће његово име бити уписано златним сновима у српској историји“, навео је патријарх Иринеј и подсетио да је Амфилохије био поштован у целом православљу јер припада плејади велеиких богослова.
„Вест о његовом упокојењу брзо је стигла до свих православних цркава од којих нам стижу њихова саучешћа“, каже патријарх.
Каже да смрт митрополита Амфилохија оставља велику празнину и да је отишао у тренутку када је његово присуство најпотребније цркви и народу.
Владика Јоаникије, који је администратор Митрополије црногорско-приморске, назвао је данашњи скуп „великим сабором Црне Горе, Амфилохијевим сабором“.
Рекао је да долазак великог броја значајних личности, свештенства и монаштва са свих страна представља велики догађај раван великој жалости која је снашла Црну Гору.
„Ваш долазак је нама велика утеха. Кад плачемо, ако заједно плачемо, лакше нам је“, рекао је Јоаникије и додао да Црна Гора има и за киме да плаче.
Међутим, истакао је да ће се плач претворити у радост, јер све што је везано за име митрополита Амфилохија, све се његовом љубављу претвара у радост.
Он је рекао да је Амфилохије дубоко понирао у тајне Божје и тајне спасења, да је био човек тихог ћутања, али и беседник као апостол.
„Бог му је дао, те је обновио Црну Гору и њене храмове, улепшао лице Црне Горе, окадио сваки камен, свако дете помиловао, сваког жалоснога утешио, гладног нахранио, бескућника примио, свакога уважио и све трпио, све миловао својом љубављу“, навео је владика Јоаникије.
„Надао сам се да ће митрополит Амфилохије сахранити мене, била је то велика част за свакога кога је сахрањивао протеклих 30 година и томе се свако од нас надао, али небо је одлучило да се ја опраштам и сахрањујем њега, а знам да нећу ни моћи, ни умети онако како би он“.
„Господ га је позвао безмало кад и Светог Петра Цетињског и Петра Другог Ловћенског, пошто је светим луком спојио њих двојицу, дуго је бирао онога ко је достојан да га приброји – Амфилохија Радовића Морачког Јасновица“, рекао је академик Бећковић на сахрани митрополита АМфилохија и додао:
„Већ сам видео његову икону, два Света Петра Петровића су две живе стене на којима је саграђена митрополија Свете Српске православне цркве, а трећа, најтврђа стена одваљена у наше време, био је и остао митрополит Амфилохије Радовић. А све тројица нису били мање верни Христу од Апостола Петра, постоља Христове цркве, како га је описао Свети Лука.
Петар се Христа одрекао три пута, а наша два Петра, а ни Амфилохије, никад и ни за шта.
Амфилохије се родио у Морачи на Божић и на кршетењу добио име Ристо, наш народ и Христоса зове Ристос. И два света Петра били су песници, други је једини горостас у српској поезији. И Амфилохије је псеник и српски народ је песник, а српски језик је један од највећих ауторитета светске културе, убрајан у најлепше и најважније језике света.
И Црна Гора је део поезије, а шта је теологија и монахологија, него теологија и доказ да атеистичке поезије нема.
Андрић је рекао да песнику и његовом делу ни време, ни људи не могу ништа, смрт их само увећава, прославља и увеличава. Само ситене душе и њхова недела поништава.
Данас почиње други нови вечни живот Амфилохија Радовића.
Кад је хиротонисан на Цетињу, ја сам му рекао да ако жели бити свет, нема бољег места ни земље за такву прилику и улогу.
Кажу да Бог сваког држи на земљи док не уради оно за шта се родио,тако га је Господ позвао у прави час, да је раније, не би ваљало. На небо где ће сад моћи више да учини за свој народ и цркву, него да је остао на земљи.
Нова препорођена Црна Гора почиње од А, зато смрт никоме није пала лакше него њему, зато је на одру овако блажен и спокојан, зато ми плачемо, а он и небо се радују.
Као што је Свети Ђорђе некад убио аждају, тако је Амфилохије погубио корону, не само као болест, него и као вирус братске мржње.“