Како је Стамболић ућуткао Душка Радовића?

Душко Радовић, песник, писац, новинар, уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд и аутор популарне емисије Студија Б “Београде, добро јутро” и једна од највећих легенди српске престонице, преминуо је 16. августа 1984. године. На вечни починак испратило га је 10 хиљада људи – Београђана, оних који су годинама устајали слушајући његов глас.

Иако данас ужива култни статус они мало старији Београђани сигурно ће се сетити да је Душко пред крај живота “скинут” са репертоара Студија Б, као и тога да је потпуно нестао из јавности.

Душко Радовић одувек је био познат по оштром језику и опаскама које никога нису штеделе. Међутим, након Титове смрти, партијски врх постао је далеко осетљивији на њих. Прича каже да су Радовићеви афоризми нарочито сметали Ивану Стамболићу, првом човеку Градског комитета Савеза комуниста Београда и генералу Николи Љубичићу, председнику председништва Србије.

Стамболић је наводно ишао дотле да се често после емисије “Београде, добро јутро” због сатире коју је тамо слушао жалио бившем градоначелнику Београда Бранку Пешићу јадајући се у стилу: “Јеси чуо шта је онај јутрос причао?!”

А “онај”, један једини – Душко Радовић није се много обазирао. И тако је у емисији емитованој 1983. за коју се испоставило да ће бити последња, изговорио: “Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других”.

Ово је снимак те, последње емисије “Београде, добро јутро”:

Након овога, уследило је заседање Централног комитета Савеза комуниста Србије, са Радовићем као главном темом.

“Афоризми у популарној сатиричној емисији “Београде, добро јутро” у последње време све чешће имају обележја политичких порука са израженом моралистичком и демагошком позадином. Садржина тих порука понекад је крајње деструктивна и неприхватљива. Потребно је извршити подробнију анализу идејне усмерености оваквог делања“, каже се у закључку Председништва ЦК СКС објављен 16. новембра 1983. године.

Уследило је гашење емисије. Студио Б трпео је огроман притисак јавности, гледаоци су се бунили, али политички врх није попуштао. Кажу, Стамболић се покајао и нудио Радовићу да се врати. Афористичар му је одговорио у свом стилу – афоризмом: “Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме”.

У то време ненадмашни новинар и сатиричар већ је био болестан, а стрес и ударац који је претрпео укидањем емисије тешко су га погодили.