Zabranjena pisma Mileve i Alberta Ajnštajna

Srpkinja iz Kanade Marina Bulatović priprema knjigu o nepoznatim detaljima iz života srpske naučnice i nobelovca

Marina Bulatović, srpska novinarka i spisateljica koja živi u Torontu, već duže vremena piše novi roman “Srećna Srpska Nova Godina” u kojem su glavni junaci Mileva Marić Ajnštajn, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milena Pavlović Barili i Milutin Milanković. Spremajući se za pisanje, Marina je pročitala preko 900 strana dokumenata i pisama koja svedoče o Milevi Marić.

Ona ističe da joj je jedini motiv da se čuje istina o životu ove velike srpske naučnice i da nema drugi interes.

-Ovo je priča o malo poznatim detaljima iz života Mileve Marić Ajnštajn, o tri decenije pravnih sporova i cenzure koji su sprečavali da javnost dobije uvid u istinu o zajedničkom životu i naučnom radu Alberta i Mileve, kao i o njenom bratu Milošu čije ime još uvek dobro pamte u Rusiji – ističe Marina Bulatović za Serbian Times.

Dva genija iz porodice Marić

Ekskluzivno za naš portal ona otkriva do kakvih je sve saznanja došla prikupljajući materijal za pisanje knjige “Srećna Srpska Nova Godina”:

Mileva je često govorila o Albertu i sebi, da su oni “Jedan Kamen”. To je prevod njihovog prezimena sa nemačkog (Ein Stein) na srpski. Studensku ljubav su krunisali brakom na Badnje veče, 6. januara 1903.
Do danas su ostale bar dve velike tajne o Milevi i njenom suprugu. Prva – o njenom radu na Specijalnoj teoriji relativnosti, a druga – Albert i ona su imali vanbračnu kćerku Lizerl. Ipak, najveća tajna je njen doprinos Albertovom naučnom radu, o čemu Mileva nikada ništa javno nije rekla.

 

Ali brojni savremenici su svedočili o njenom doprinosu nauci. Između ostalih Avram Fedorovič Jofe, ruski fizičar i član Akademije nauka SSSR-a. On je u oktobru 1955. posle Albertove smrti, objavio članak posvećen uspomeni na Alberta u vodećem ruskom fizičkom žurnalu. On je tu napisao da su 1905. u ‘Analima fizike’ objavljena Albertova tri članka koja su utemeljila tri osnovna principa na kojima se fizika 20. veka razvijala. Te 1905. Jofe je radio kao asistent kod Rentgena koji je tada bio u uređivačkom odboru ‘Anala fizike’, pa je čitao radove pre objavljivanja. Jofe piše da je tada video sva tri epohalna rada čiji je autor bio izvesni ‘Ajnštajn-Marić’, do tada nepoznati službenik u Zavodu za patente u Bernu.

Miloševe uspomene na Milevu i Alberta

Milevin mlađi brat Miloš, u to vreme student, posetio ih je u Bernu u zimu 1904/1905. Imao je priliku da vidi kako teče njihov zajednički život. Ta svoja zapažanja preneo je porodici, rođacima i prijateljima. Govorio je da prekomerno rade i da je Mileva delovala veoma opterećeno. Osim što je vodila domaćinstvo i brinula se o detetu, radila je sa Albertom na njegovim naučnim radovima. Pošto bi Hansa odneli na spavanje, Mileva i Albert bi seli za veliki sto i pod svetlom petrolejke prionuli na fiziku, radeći na relativnom kretanju i drugim temama. Čitali bi, raspravljali, računali, zapisivali… Albert bi obično prvi išao na spavanje jer bi sledećeg jutra odlazio na posao, dok bi se Mileva do u gluvo doba noći bavila matematičkim proračunima.

Postoje sačuvana njegova pisma koja im je slao, kao i dve fotografije snimljene prilikom njegove posete Albertu i Milevi u Bernu. Na jednoj se vidi kako Miloš sedi na kauču, a na drugoj je sa bebom Hansom u parku. Kada Miloš odlazi u vojsku, komunikacija između brata i sestre postaje sve ređa. Posle Oktobarske revolucije, on je ostao u Sovjetskom savezu. Da li je bilo neke dalje prepiske na relaciji Švajcarska – SSSR, odgovor treba potražiti na Saratovskom državnom univerzitetu i videti da li postoje sačuvana Milevina pisma u spomen-sobi njenog brata Miloša. Marićeva spomen-soba i danas se nalazi na ovom fakultetu.
Ukoliko se pitamo da li je Albert u svojoj familiji imao još nekog genijalca, kao recimo, Mileva brata Miloša – odgovor je ne. Albert je bio izuzetak, nešto kao anomalija.

Studije medicine Miloš je završio na ugarskom Koložvarskom univerzitetu (današnji Kluž u Rumuniji). Pored maternjeg, srpskog jezika govorio je i nemački, francuski, mađarski i ruski.

Miloš je bio cenjeni histolog, univerzitetski profesor u sovjetskoj Rusiji. Objavio je brojne naučne članke i monografije, a mnogi poznati histolozi i danas kažu da njegovi radovi imaju istorijski značaj. Miloš je postavio temelje u medicini koju nazivaju kloniranje. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina.

Buran razvod pred sudom

Mileva i Albert su se zvanično razveli 1919. Ali njihov razlaz nije bio ni emotivni, ni duhovni, već moralni. Dogodio se kada je Albert otpočeo ljubavnu vezu sa Elzom i kada mu je slava udarila u glavu. On prema Milevi tada postaje vrlo grub. Ali Mileva nije pristala na to. Već sledećeg dana, pošto je Austrougarska monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji, Mileva je sa decom i u pratnji dobrog (zajedničkog) prijatelja koji je došao po njih, otputovala u Cirih. Mileva je bila neobična i hrabra žena, a Albert emotivno nezreo.

ZAOSTAVŠTINA: Kuća Mileve Marić u Novom Sadu, sazidana 1907.

Kad je Mileva preminula (1948.) Albertovi zastupunici su ubrzo došli u Švajcarsku, pretresli celu kuću i ko zna šta sve sklonili i uništili. Zanimljivo je da je u Cirih, pre njih, doputovala Frida, prva supruga njihovog sina Hansa, kako bi pomogla da se spremi Milevin stan. Dok je sređivala stvari, ona je pronašla i kutiju sa porodičnom prepiskom koju je Mileva sačuvala, gde su se nalazila i ljubavna pisma sa Albertom. Ona je tu kutiju ponela sa sobom u Ameriku, a Hans ju je čuvao neotvorenu sve do očeve smrti. Ali kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi ‘čuvari zaostavštine’ su izdejstvovali sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih primera nastojanja ‘čuvara Albertove reputacije’ da zataškaju istinu. Cenzura je bila stravična! Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi se javnosti dozvolio uvid u istinu o njihovom zajedničkom životu i naučnom radu.

Posle razvoda Mileva je držala časove matematike i klavira. Izdavala je stanove. Od novca koji joj je Albert „poklonio“ od Nobelove nagrade kupila je i tri kuće u Cirihu koje je rentirala. Povremeno je primala prihode od rente kuće u Novom Sadu, kao i novac sa svog računa u ‘Srpskoj banci u Zagrebu’ koji su joj slali kumovi Gajin.

Priznao vezu sa rođakom

Albert je „dao“ Milevi ceo iznos novca koji je dobio od Nobelove nagrade, nekoliko godina nakon njihovog razvoda, a taj uslov se nalazio u ‘Presudi o razvodu’ u kojoj je Mileva bila Tužilja protiv profesora Alberta. Troškove suđenja snosio je Tuženi-Albert. Ova Presuda je zanimljiva jer je sud u tački 2. zabeležio iskaz Tuženog ‘da već četiri i po godine održava intimne odnose sa svojom rođakom iz Berlina’. Sud je proglasio ‘Tužiljin zahtev za razvod braka na osnovu preljube verodostojnim, bez potrebe daljih dokaza’.

Presuda se nalazi u Cirihu, datirana je 14. februara 1919. i danas je dostupna istraživačima.
U Presudi o razvodu takođe piše: ‘Profesor Ajnštajn u slučaju razvoda i u slučaju da dobije Nobelovu nagradu, glavnica iznosa od nagrade, postaje vlasništvo g-đe Mileve Ajnštajn, i deponovaće tu glavnicu u švajcarsku banku’. Tako je Milevi pripalo nešto više od 170.000 švajcarskih franaka kao priznanje za njen naučni rad, i to 1922.

Ovo jasno govori da je Mileva bila svesna udela koji je imala u Albertovim ostvarenjima, pa je kasnije, kada se njihova idilična saradnja okončala, to svoje pravo ostvarila u Nagodbi o razvodu.

Milevini podvizi

Inače, Mileva je upisala Politehniku 1896. i našla se među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Samo po sebi ovo je bio njen ogroman uspeh, kada znamo kakav je bio polažaj žena krajem 19. veka. Švajcarska je bila jedna od poslednjih evropskih zemalja koja je ženama dala pravo glasa, tek 1971.

Kada su konačno podeljena svedočanstva o položenim ispitima u toku studija na Politehnici, Albertov prosek ocena bio je 4,6 – a Milevin 4,7. Ali nažalost ona nije položila diplomski, iako je predhodno dala sve ispite. Da ništa drugo nije uradila, ovo je već bio veliki podvig.

USKORO PRED ČITAOCIMA: Novi roman Marine Bulatović “Srećna Srpska Nova godina”

Kraj Milevine naučne karijere

Nakom prestanka zajedničkog života Alberta i Mileve 1914. ona se posvetila svojim sinovima, brinula za egzistenciju i više se nije aktivno bavila fizikom. Zanimljivo je da tada posustaje i Albertova stvaralačka snaga. On se sve više bavio popularizacijom fizike i cionističkim pokretom, uživajući u slavi koju je stekao u mladalačkim danima sarađujući sa Milevom.

Albert je ostao isti

Ni Albertova druga supruga, u braku sa njim, nije se provela bolje od Mileve. Ali za razliku od Mileve, Elza je žmirila na njegove brojne afere. Njihov zajednički život bio je obeležen Albertovim neverstvima i ‘ašikovanjima’ koja su ušla u ‘porodična predanja’. Albert je govorio da Elza ume da mu ponekad ide na živce i da ‘nije neka intelektualka’. Elza je bila njegova rođaka sa majčine strane (prvo koleno), ali i njegova rođaka (drugo koleno) sa očeve strane. Kao i Mileva, i ona je bila starija od Alberta, dodaje na kraju razgovora Marina Bulatović, koja najavljuje skori izlazak njene knjige “Srećna Srpska Nova godina” čiji je jedan od junaka Mileva Marić Ajnštajn, kao i Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milena Pavlović Barili i Milutin Milanković.

Tekst: Serbian Times /Foto: Wikipedia, privatna arhiva