Свето место које Срби не памте увек по добру

Путује и пише: Предраг Т. Савић, адвокат и писац 

Фанар или Фенер, седиште Васељенске патријаршије, први је по части трон у Православној васељени.

Црква Светог Ђорђа, њен Саборни храм, подигнута је 1720. године. У њој се чувају велике духовне вредности: мошти Св. великомученице Јефимије, Св. Соломоније, Св. Теофане, део стуба на коме је Христос шибан као и вредне мозаичке иконе Богородице Памакаристос и Светог Јована Крститеља из 12. века. Овај храм сличи ранохришћанским базиликама, јер услед османијских забрана нема куполу и звоник!

Антички Византион се не помиње у Новом Завету, а потоње локалне претензије на наводно апостолско порекло архијерејске катедре у том граду озваничене су тек након 4. века. У међувремену је у Византиону установљена епископија, која је била потчињена митрополији Хераклеје у Тракији. Та епископија је добила на значају тек у првој половини 4. века, када је стари Византион за време владавине цара Константина (306-337) прерастао у Константинопољ – Нови Рим, поставши друга престоница Римског царства.

Латински крсташи освајају 1204. године Констатинопољ, а после тога патријарх премешта своје седиште у Никеју, где је остао у изгнанству све до 1272. године.

Затим Цариград пада под Турке 1453. године. Тај догађај је утицао да се знатно сведе црквена важност Цариградске патријаршије. Васељенска Патријаршија постоји и живи у тешким условима под владавином Османлија. Некада у Турској живело око 200 хиљада Грка, а данас их је остало једва две хиљаде у Истанбулу.

У српској историји посебно се спомиње фанариотски патријарх Самуил Цариградски (1763—1768), главни виновник укидања Српске патријаршије (1766) и Охридске архиепископије (1767).

Патријаршијским и синодским Томосом из 1922. године, број протокола 1148, † МЕЛЕТИЈЕ по милости Божјој Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх дао је аутокефалност Српској православној цркви (СПЦ).

Актуелне одлуке из домена црквене дипломатије Васељенске патријаршије у последње време изазивају доста незадовољства у већем делу правсдлавног света. Посебно је спорна одлука о давању аутокефалности Православној цркви у Украјини, кију признају само још три хеленске цркве- кипарска, грчка и Антиохијска патријаршија! Васељенски патријарх Вартоломеј Други покушао је да се збезуспешно умеша убрешавање раскола између СПЦ и МПЦ.

Дневна црквена политика, ипак, не може да умањи невроватан историјски значај и сјај Васељенске Патријаршије!