Сећање на Игњата Павласа великог српског сокола
Пише: Саша Недељковић
Игњат Павлас рођен је у Доњем Михољцу у Славонији, 1885. У Новом Саду је завршио Српску православну велику гимназију 1904. године. Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.
На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918. делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Игњат Павлас). Истакао је делегацији да је жеља владе Србије да се Војводина прикључи Србији независно од Загреба. Игњат Павлас прихватио је жељу српске владе, а Васа Стајић био против. Ослобођење и свечани улазак српске војске у Нови Сад новембра 1918. најватреније су дочекали српски соколи. Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио мајора Бугарског. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији.
После Уједињења повукао се из политике и посветио се раду у Савезу сокола. На чело Бачке соколске жупе долази 1921. и ту дужност обавља до 1941. а од 1930. до 1941. је члан Старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије. У Старешинству Савеза Сокола одговарао је за Правни реферат и Организацијски одсек. Истовремено је био и дугогодишњи члан Управе, а и неколико година председник „Данубиуса“, новосадског веслачког клуба. У Новом Саду био је председник Савеза културних друштава (са 52 удружења). Соколска жупа обухватала је око 80 друштава и чета (цела Бачка са малим делом Срема на обронцима Фрушке горе). Жупа је приредила 7 слетова. Павлас је читав живот посветио напретку свог народа, делујући у соколској организацији. Како је истакнуто у књизи „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду” био је оличење поштења, радиности, одговорности за преузете обавезе, упорности, храбрости, осећања части и високих организаторских способности. Као старешина Бачке соколске жупе допринео је омасовљењу соколства.
Био је један од легата акције за подизање соколског дома 1924. у Новом Саду. Дом је био завршен 1936. Бачка соколска жупа са седиштем у Новом Саду обухватала је друштва Ада, Апчош, Бачка Паланка, БачкаТопола, Бачки Петровац, Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Бајмок, Бајша Бачка, Бешка, Црвенка, Биково, Дероње, Черевић, Чуруг, Деспот св. Иван, Ђурђево, Госпођинци, Хоргош, Ириг, Каћ, Кисач, Косанчић, Велебит, Врбас, Колонија Жедник, Ковиљ, Куцура, Кула, Кулпин, Мартонош, Мол, Мошорин, Нови Сад, Обровац, Оџаци, Пачир, Пашићево, Петроварадин, Пивнице, Руменка, Жабаљ, Чиб, Сента, Сириг, Сомбор, Србобран, Сремски Карловци, Стара Кањижа, Стари Бечеј, Стари Футог, Стари Сивац, Суботица, Тител, Товаришево, Турија, Таванкут I, Таванкут II, Таванкут III, Сонта, Степановићево и Светозар Милетић. Сем друштава у Жупи су деловале сеоске соколске чете : Косанић, Љутово, Мали Бајмок, Мали Београд, Рашина, Св. Михајло, Соколац, Степановићево, Сонта, Талајковић I, Талајковић II, Талајковић III, Хајдуково, Томиславци, Чавољ, Чортановци, Бешка, Буковац, Велебит, Гардиново, Горња Рогатица, Дероње, Добровољачко село, Карађорђево, Колонија Жедник, Колонија Милошево и Колонија Његошево.
На II. Слету Бачке Соколске Жупе одржаном 28. и 29. јуна 1922. у Суботици говорио је старешина жупе Павлас. Пред градском кућом старешина Бачке Соколске Жупе, др Игњат Павлас поздравио је град Суботицу. После толико векова, рекао је Павлас, нашли су се јунаци и соколи опет заједно и наша народна песма, која нам је дочаравала слике из давне прошлости, постала је стварност. Соколи су долетели у Суботицу из оних висина, где влада чисти идеализам, где нема политичких партија, … где је у срцима свију уписано само једно начело:
„Сви смо синови само једног народа и једне Отаџбине, за чију слободу и срећу спремни смо да гинемо !”.
Говор Павласа бурно је и дуго поздрављан од непрегледне масе света, која је прекрила пространи Карађорђев трг. Градоначелник др Андрија Плетикосић захвалио се соколима на приређеној манифестацији, која је на све Суботичане учинила најдубљи утисак. Град Суботица приредио је банкет соколима у свечаној дворани хотела „Београд”. На банкету је било 120 особа. Сем сокола, били су велики жупани др. Паја Добановачки и др Лазар Бугарски, … председник удружења резервних официра мајор Милан Радосављевић, посланици суботичког округа и многи други.
I слет нараштаја Бачке соколске жупе одржан је у Новом Саду 27. и 28. 5. 1923. Као изасланик Т.О. Савеза присуствовао је Душан Богуновић. Соколско-школска изложба коју је приредила грађанска школа из Новог Сада и соколско друштво Нови Сад отворена је 24. маја 1923. На слетској јавној вежби је било присутно преко 7.000 гледалаца. У вече Соколско друштво Нови Сад приредило је, уз учешће музике и женске грађанске школе, музичког друштва, чланова народног позоришта, велику соколску забаву са концертом и соколским вежбама. Врт градског стрелишта био је пун грађана и сокола. Том прликом извело је Соколско друштво из Новог Сада: Фр. Шварцвалд “Вечер на Сави”, “Пад Тирана” и Ербен “Женска деветка”. За време слета није се употребљавао алкохол, већ је био приређен Соколски здрављак. Павлас је био председник Савеза културних друштава у Новом Саду, основаног 1928. Савез је окупљао друштва у Новом Саду и организовао њихове активности.
Један од најзначајнијих слетова био је VI жупски слет у Суботици. На VI жупском слету 8. и 9 јуна 1929. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући десетогодишњицу настанка. Др Игњат Павлас је као члан Управе Савеза Сокола излазио је у сусрет молбама руских сокола. На II седници Извршног одбора Савеза СКЈ одржаној 9 и 10 маја у Београду Савез руског Сокола је преко организационо-правног одсека ССКЈ на челу са др. Игњатом Павласом молио Савез СКЈ да пошто је био прошао рок одређен правилником за пријаву руског вежбачког чланства у озледни фонд СКЈ, да у правилнику дода за ту годину прелазно наређење да вежбачко чланство Покрајинског савеза руског Соколства буде примљено за чланове озледног фонда, онда када старешинство Савеза руског Соколства добије њихове спискове и чланске улоге. Организационо-правни одсек предложио је да се то дозволи до 15 јула 1932. Извршни одбор је примио тај предлог одсека.
Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3.6.1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др Игњат Павлас. Приређена је соколска изложба.
При повратку са Софијског слета, Соколска жупа Нови Сад повела је са собом из Софије два нараштајца бугарских Јунака, који су узети као питомци жупске нараштајске школе. Питомци су требали да проведу предвиђено време у нараштајској школи о трошку жупе и по завршеном течају требало је да се врате у своју земљу. (13) Када је Соколска нараштајска школа на Палићу почела свој рад, у ноћи 18 јула 1935. пред свитање, на знак трубе, били су течајци на ногама. Дат је знак за збор и тек што су се постројили појавили су се у аутомобилу два нараштајца Јунака из Софије : Живко Гладнишки и Иван Фотинов. Они су дошли у школу као течајци у пратњи старешине жупе др. Игњата Павласа. Након поздравног говора старешина Павлас упознао је Јунаке са соколима. Одмах је на видном месту у логору истакнута и бугарска застава уз певање бугарске и југословенске химне, а затим је приређена закуска. Јунаци су се брзо сродили са соколима и наставили са њима рад у школи. Соколи су се надали да ће срдачне везе створене за време течаја у школи обухватити веће размере у настојању, да се дође до општијег и стварног зближења двају братских народа, и тако остваре соколски идеали. Течај је завршен опроштајним ручком на коме је био и старешина жупе др Игњат Павлас, који је у свом говору изразио своју радост и задовољство на успеху школе, захвалио се предавачима на њиховом пожртвованом раду, а течајце позвао да наставе свој рад на остварењу узвишених соколских идеала.
Покрајински слет северних жупа требало је да се одржи у Суботици 28. и 29. јуна 1935. Требале су да учествују жупе Београд, Вел. Бечкерек, Осијек. Бјеловар, Вараждин, Мостар и Нови Сад. Слет је померен за 1936. У чланку у часопису „Соколска Просвета“ старешина жупе Нови Сад др Игњат Павлас истакао за соколе „сврстаће се у Суботици као живи гранички бедем”. У Суботици је 24. марта 1935. засађена Словенска липа. Соколи су засадили прастаро словенско знамење на северној граници као опомену и упозорење да ће ту и остати. Соколи су поставили липу као гранични стуб на северној међи. Словенска липа требала је да буде зборно место онога часа, када соколи буду заменили своје црвене кошуље, сурим копоранима, да би и делом доказали, да је сваки педаљ земље неприкосновен.
Свечаност сађења Словенске липе протекла је скромно, у знаку жалости за краљем Александром. Председништво слетског одбора, сви делегати северних соколских жупа и сво чланство Соколског друштва у Суботици окупило се на летњем друштвеном вежбалишту, одакле су кренули на Ериов трг пред Градску кућу, где је у малом парку било одређено место за сађење липе. На трибини били су: представници бана, командант Потишке дивизијске области, градски сенатор Пољановић, остали представници власти, установа и корпорација из Суботице. Савез сокола представљао је др. Игњат Павлас, члан Управе Савеза СКЈ, старешина Соколске жупе Нови Сад и председник Слетског одбора. Северне соколске жупе заступали су: др. Јова Поповић, заменик старешине Соколске жупе Петровград; др. Драган Колачевић, члан управе Соколске жупе Бјеловар; Михајло Дојчиновић, тајник Соколске жупе Марибор; др. Никола Перваз, тајник Соколске жупе Нови Сад заступао је Соколску жупу Вараждин; Милован Кнежевић, заменик старешине Соколске жупе Нови Сад; Бранко Чипчић, заменик старешине Соколске жупе Београд и др. Иво Јелавић, заменик старешине Соколске жупе Осијек. Свечаност је отворио подпредседник Слетског одбора инг. Коста Петровић. Изразио је захвалност сокола цивилним и војним властима, као и корпорацијама и свима који су присуствовали свечаности. Ненад Рајић, старешина Соколског друштва Суботица, позвао делегате жупа да засаде липу. Липу су донели соколи и соколице Соколског друштва Суботица. Липу је примио др.
Игњат Павлас и са осталим представницима северних жупа засадио је уз звуке војничке молитве. Овај чин је посматрало гологлаво око 5.000 присутних. Др. Павлас је предао липу на чување градској општини, у име које је примио градски сенатор Јосип Пољаковић, обећавши, да ће Словенску липу чувати као знамење слободе и јединства.
Програм и ставове сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије у Новом Саду. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.”
О селу је истакао: „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.”
Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима: „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.”
Павлас је био кум заставе соколског друштва у Беочину. Соколи са подручја Новосадског округа дошли су у Беочин упркос киши 24. маја 1936. да би присуствовали освећењу заставе. Око подне био је заједнички ручак у фабричком ресторану. После подне формирана је поворка која је отишла на игралиште СК “Цемент”, где је освећена застава. На челу поворке била је новосадска фанфара. Прота Јаношевић развио је заставу и предао Милану Кнежевићу из Новог Сада, заступнику кума Игњата Павласа. У име кума замолио је старешину друштва Ђуру Борковића, да застава гордо лепрша на челу друштва. Староста друштва Ђура Берковић примајући заставу захвалио се на кумовању др Игњату Павлас, и предао заставу заставнику и замолио га је да под заставом окупља све оно што здраво мисли и што ће стајати у сваком моменту на бранику отаџбине. На окружном слету учествовало је преко 1.000 сокола и соколица. После је одржана јавна вежба у којој су учествовале све категорије вежбача и вежбачица изводећи вежбе за покрајински слет у Суботици. Као старешина соколске жупе др. Игњат Павлас присуствовао је националним прославама као што је откривање споменика краљу Петру I код Хоргоша, недалеко од Суботице.
Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (20)
У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије 1936. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г“. У свом говору др. Игњат Павлас рекао је: „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. … да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Краљевине Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.“ Затим је следило свечано развиће и предаја заставе, коју су друштва и чете жупе Нови Сад поклониле својој жупи.
Првог децембра 1936. на Дан Уједињења, отворен је Соколски дом у Новом Саду. Заједно са Савезом културних друштава соколи су осветили свој дом. Дом је добио име Народни спомен-дом Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Епископ бачки др. Иринеј Ћирић, уз асистенцију свештенства обавио је чин освећења дома. Било је око 2.000 присутних, а половина је морала остати напољу. Након освећења дома скинута је тробојка са рељефа краља Александра. Рељеф је био рад вајара Станковића. Старешина Соколског друштва Тома Јовановић поздравио је изасланика краља генерала Чеду Јовановића, министра пољопривреде Светозара Станковића, министра за физичко васпитање народа др. Јосипа Рогића, … заменика старешине Савеза Сокола Ђуру Паунковића, професора правног факултета у Суботици Алексу Ивића, … . После су говорили професор Светислав Марић, члан сокола, у име Савеза културних друштава, министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић, … и заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић. Музика Соколског друштва Нови Сад свирала је химну.
Народни спомен-дом саграђен је у центру града, у улици Краљевића Ђорђа. Дом је пројектовао архитекта Ђ. Табаковић, а надзорни инжињер је био инж. Душан Тошић, председник грађевинског одбора за градњу дома. Дом је стајао око 6 милиона динара. Зграда је била обложена делом црвеном опеком, а делом белим каменом. Чим се ушло у велики хол, обложеним ружичастим и делом црним мермером код врата, могао је да се види рељеф краља Александра. У левом крилу су биле смештене просторије соколског друштва, велика и мала вежбаоница, предњачке собе и купатила са топлом и хладном водом. У централном делу зграде било је позориште са луткама са 220 седишта. Могло се употребити и као дворана за конференције. На првом спрату налазила се сала за седнице, соколски музеј и хол за галерију свечане дворане. На другом спрату биле су канцеларије. На десном крилу зграде била је свечана дворана са преко хиљаду седишта и позорницом. У листу „Соколски гласник“ истицано је да је дворана била најлепша у Новом Саду. У сутерену је био ресторан. У „Соколском гласнику“ истицано је да је довршењем дома град добио не само репрезентативну грађевину, него и институцију важну за културни живот Новог Сада. Увече првог децембра друштво је приредило свечану академију. Велика свечана дворана била је дупке пуна публике. На академији поред концертног дела изведене су гимнастичке вежбе уз музичку пратњу.
Архитекта Ђорђе Табаковић пројектовао је Соколски дом у Кикинди 1931. и касније Соколски дом у Инђији. Соколски дом у Новом Саду било је најзначајније дело архитекте Табаковића. Зграда дома је један од најначајнијих зграда подигнутих у стилу модерне у Новом Саду. Дом је служио у разне сврхе. Био је седиште Соколског друштва, жупе и Савеза културних друштава. Старешина словенског и чехословачког соколства др. Станислав Буковски посетио је Југославију. На жељезничкој станици у Новом Саду 28. јануара 1937. др. Буковског, Кепла и др. Градојевића дочекали су их представници жупе на челу са др. Игњатом Павласом. Са станице су кренули у соколски дом. У великој дворани дома одржана је свечана заједничка седница управе жупе и друштва Нови Сад, друштва Петроварадин и Руског соколског одсека. Седницу је отворио др. Игњат Павлас. Изнео је рад и значај сокола у стварању националних држава Чехословачке и Југославије, као и значај узамне сарадње међу свим словенским народима. Гости су разгледали соколски дом. Приређен је банкет у ресторану дома.
На X свесоколском слету у Прагу од музика Савеза Сокола учествовали су : мешовити соколски хор из Старог Сивца, музика соколског друштва из Београда, Вараждина, Подгорице, Сплита, Љубљане, Суботице, Новог Сада, Куле (нараштајска) и тамбурашки соколски зборови из Суботице и Петровграда.
Соколско друштво у Суботици прославило је 8. јуна 1939. свечано двадесетогодишњицу свог оснивања. На прославу су дошли делегати свих националних и културних удружења из Војводине, и велики број сокола из свих околних друштава. Присуствовали су дивизијски генерал Илија Брашић, подбан Дунавске бановине Драгољуб Дринчић, председник суботичке општине Липоземчић, изасланик Савеза Сокола др. инг. Коста Петровић, старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас итд. Као гост присуствовао је прослави први начелник суботичког сокола од пре 20 година, артиљеријски пуковник Димитрије Павловић.
Прослава је почела 7 јуна 1939. у вече свечаном соколском академијом у амфитеатру Народног дома краља Александра. На академији су сем сокола из Суботице учествовала и друштва Хоргош, Сента, Бачка Топола, Нови Сад и Мали Бајмок. Свечаност је настављена 8 јуна 1939. соколским збором на соколском стадиону. Том приликом предати су прелазни дарови најбољем нараштајцу за 1939, Рудићу и најбољој нараштајки, Иванки Петровић. Након збора формирана је свечана поворка која је прошла главним градским улицама, срдачно поздрављена од становништва, а затим је пред Народним домом извршен дефиле и поздрав. Масу је поздравио старешина друштва Суботица Лазар Тешић, приказавши усвом говору развој соколства у Суботици и успехе које је соколство постигло на национално просветном и социјалном подручју. Истакао је да у Суботици постоји Соколско друштво Матица и Соколско друштво I, а основане су сеоске чете у Малом Бајмоку, Бикову, Таванкуту, …. . Нагласио је да ће суботички соколи остати и надаље на стражи на северној граници отаџбине.
После њега говорио је др Игњат Павлас, истакавши да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17 и 18 децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18 децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома.
На главној годишњој скупштини Соколске жупе Нови Сад 19. марта 1939. Игњат Павлас је говорио о догађајима у Средњој Европи. Истакао је да су догађаји дубоко дирнули Соколство, и да у тренуцима трагедије чешког народа треба одлучно гледати у будућност и још упорније васпитавати нове нараштаје у соколском духу. Савез Сокола не познаје страх, оно је веровало у снагу народа и у његову будућност.
Скупштину соколског друштва Нови Сад отворио је старешина Јован Тотовић. Скупштина је одржана у присуству 300 чланица и чланова. Старешина жупе др. Павлас захвалио је на поздравима, изразивши схватање да ће соколи заслужити назив неимара нације и државе. По њему соколи су знали само за једну идеологију -идеологију словенску.
У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. У Новом Саду смотра је почела подизањем соколске заставе и говором старешине жупе др. Павласа. Колоне сокола су ишле преко вароши у Петроварадин и Буковац, на челу са соколском коњицом и музиком. У Петроварадину им се придружио велики број сокола са старешином Витошевићем, а даље соколи из Сремских Карловаца, са старешином др. С. Симеоновић-Чокићем. У Буковцу их је дочекала месна чета, са старешином Ранковићем на челу. На обронцима Фрушке Горе соколи су извели народно-одбрамбене вежбе. Смотру је посетио командант прве армијске области генерал Милорад Петровић, који је посветио нарочиту пажњу стрељачком одељењу. Говорили су старешине Јован Тотовић, Влада Витошевић, … . Соколска поворка вратила се у Нови Сад.
Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12. октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију.
Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас је између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске … Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.
За време рације јануара 1942. из Соколског дома одведен је са својим бројним соколима на обалу Дунава и стрељан др Игњат Павлас са својом супругом.
После обнове соколских друштава 1992. соколи су настојали да оживе сећање на свог старадалог старешину. Соколско друштво Београд III Звездара организовало је одлазак на Фрушку Гору 23. јуна 2007. У групи су били соколи из соколских друштава Звездара и Матица Београд, као председница Савеза Соко Србије Гордана Рајновић и њена заменица проф. Др. Габријела Крагујевић. Циљ путовања био је Павласов чот, по виси други врх планине (531 м). Име су дали планинари Новог Сада и Војводине због заслуга др Игњата Павласа за оснивање и развој планинарства Војводине. Павлас је био један од највиђенијих грађана Новог Сада и са својом супругом соколицом убијен је и у Дунав под лед бачен јануара 1942. Пошто није имао гроба, планинари су на безименом врху подигли спомен пирамиду и код власти регулисали да се тај врх и званично назове „Павласов чот“. Тај врх непрекидно више пута годишње (и по снегу) обилазили планинари. На почетку свечаности соколи су подно пирамиде запалили свеће. Затим је професор универзитета др Милан Бреберина, председник Планинарско-смучарског савеза Војводине и иницијатор постављања овог знамења, говорио о заслугама Игњата Павласа. Истакао је да је Павлас био један од главних актера за присаједињење Војводине Србији, иницијатор и организатор подизања два планинарска дома на Фрушкој Гори и једног на Руднику у Шумадији.
После рата је Соколски дом у Новом Саду био у друштвеном власништву а користило га је друштво Партизан и неко време Српско народно позориште, до подизања своје зграде. Обновљено соколско друштво добило је на коришћење соколану. Касније ју је преузела општина. Новосадски Виши суд је пресудио, а Апелациони суд потврдио 2017. да је Соколско друштво власник зграде у Соколског дома и парцеле на којој је изграђена.
Јубилеј „Соколског дома” обележен је 8. јуна 2019. соколским слетом на Тргу слободе у Новом Саду. У дефилеу је учествовало преко 700 деце. Поворка се кретала од Соколског дома у улици Игњата Павласа до Трга слободе. Сем чланова Соколског друштва „Војводина” из Новог Сада на слету су учествовали чланови соколских друштава и гимнастичких клубова из Србије. Телевизија Војводина је преносила уживо слет под називом „Јубилеј Соколског друштва Војводине”. У име Соколског савеза Србије говорио је Петар Стакић. Као допуна преноса слета истог дана емитоване су документарне емисије „Соколска крила над Новим Садом” и „Соколи”. О слету је изашао текст са сликом у листу „Политика”.
Др Игњат Павлас рођен је у Славонији. Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На крају Првог светског рата био је члан Српског народног одбора у Новом Саду. Био је у делегацији која се пробила до Београда. Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио мајора Бугарског и српску војску. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији. После Уједињења повукао се из политике и посветио се раду у Савезу сокола. У међуратном периоду био је старешина Соколске жупе са седиштем у Новом Саду.
Савез сокола Краљевине Југославије и Бачка соколска жупа трудили су се да својом активношћу делује као бедем према аспирацијама Мађара према Бачкој. Слетови су често одржавани на северној граници у Сомбору и Суботици. Др Игњат Павлас је као старешина жупе допринео омасовљењу соколства на територији Соколске Жупе Нови Сад. У својим јавним наступима истицао је да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада. Како је живео тако је и умро, као једна од жртава рације јануара 1942. у Новом Саду. После обнове соколских друштава 1992. соколи настоје да оживе сећање на свог страдалог старешину.
Насловна фотографија: Чланови Жупе Нови Сад слушају говор старешине Гангла
*Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
