Rak najveći ubica u bogatim zemljama
Srčane bolesti više nisu vodeći uzrok smrti u bogatim zemljama. Sada je to karcinom, koji bi mogao da postane najveći svetski ubica za samo nekoliko decenija, ako se nastave sadašnji trendovi, upozorili su naučnici.
Objavljujući otkrića dve velike studije u medicinskom časopisu The Lancet, naučnici su izjavili da su izneli dokaze nove globalne „epidemiološke tranzicije“ između različitih vrsta hroničnih bolesti.
Dok kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti širom sveta među ljudima u srednjim godinama, što je oko 40 odsto svih smrti, to više nije slučaj u zemljama sa visokim prihodima, gde karcinom ubija dvostruko više ljudi od srčanih bolesti, pokazali su rezultati studija.
„Naš rad je otkrio da je rak bio drugi najčešći uzrok smrti u svetu 2017. i da je na njega otpalo 26 odsto svih smrti. No dok stopa srčanih bolesti nastavlja da pada, karcinom bi mogao da postane vodeći uzrok smrti širom sveta za samo nekoliko decenija“, rekao je Žil Dažene, profesor sa Univerziteta Laval u Kvebeku u Kanadi, koji je bio jedan od vođa tog rada.
________________________________________________________________________________________
Lečenje u Atini
U očekivanju revolucionarne leka protiv raka, pacijentima ostaje mogućnost lečenja opake bolesti po metodama koje se sada koriste, a jedna od mogućnosti je uklanjanje tumora radiohirurškim putem. Među nekoliko eropskih centara izdvaja se klinika u Atini u kojoj je poslednjih godina spas tražilo i više stotina pacijenata iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije. Klinika poseduje najsavremenije uređaje za uklanjanje tumora. Reč je o sajber nožu i tomo terapiji, koji su do sada u svetu pokazali najbolje rezultate u borbi sa opakom bolešću. Svi oni koji žele da zakažu konsultacije i raspitaju se omogućnostima lečenja u atinskoj klinici mogu to da urade direktno na broj telefona: +381638286185.
________________________________________________________________________________________
Od oko 55 miliona smrti u svetu 2017. godine, oko 17,7 miliona ljudi umrlo je od posledica kardiovaskularnih bolesti. U pozadini 70 odsto tih bolesti su visoki krvni pritisak, visoki holesterol, loša ishrana i pušenje – činioci na koje se može uticati.
U bogatim zemljama lečenje visokog holesterola i pritiska lekovima pomoglo je u smanjenju stopa obolelih od srčanih bolesti u poslednjih nekoliko decenija.
Daženeov tim tvrdi da njihova otkrića sugerišu da bi uzrok veće stope smrti od srčanih bolesti u siromašnijim zemljama mogao da bude slabiji kvalitet zdravstvene zaštite. Istraživanje je pokazalo da su stope prve hospitalizacije i korišćenja lekova za srčane bolesti mnogo niže u siromašnijim zemljama i onim sa srednjim dohotkom, nego u bogatim državama.
Ovo istraživanje deo je urbane i ruralne epidemiološke (PURE) studije, objavljene u Lancetu i predstavljene na ESC kongresu u Parizu. Među analiziranim zemljama bili su Argentina, Bangladeš, Brazil, Čile, Filipini, Indija, Iran, JAR, Kanada, Kina, Kolumbija, Malezija, Pakistan, Poljska, Saudijska Arabija, Švedska, Tanzanija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Zimbabve.
