Poslednji Milov potez očajnika

Piše : Predrag Savić, advokat i pisac

Da li je sa odlukom da Skupštini Crne vrati na ponovno odlučivanje zakone izglasane poslednih dana prošle godine Milo Đukanović  započeo  nepovratni proces sopstvene detronizacije i ponovnog ujedinjenja avih „litijskih“ snaga i svih onih koji misle dobro Crnoj Gori?

Po svemu sudeći odgvor je: „Da“! Ovaj poslednji  Milov potez svakom, ko poznaje  ustavna rešenja Crne Gore,  liči na novi autogol hibridnog vladaoca za kog se doskora mislilo da je večit, tj. dostojan naslednik Josipa Broza po dužini uzurpacije vlasti! Dalja analiza pokazuje da je to potez očajnika, koji je  kratkog dometa i  još kraće svrsishodnosti, jer Ustav Crne Gore u članu 94. stav jedan, definiše proglašavanje zakona  na sledeći način:

„Predsjednik Crne Gore je dužan da proglasi zakon u roku od sedam dana od dana usvajanja zakona, odnosno u roku od tri dana ako je zakon usvojen po hitnom postupku ili da zakon vrati Skupštini na ponovno odlučivanje.“

Od krucijalnog značaja za suzbjanje apsolutističke vladavine Mila Đukanovića je stav dva iz pomenutog člana 94, koji  kategorički  predviđa:

„Predsjednik Crne Gore dužan je da proglasi ponovno izglasani zakon.“

Dakle, vlastodržac Milo Đukanović je jeftino proćerdao oruđe, koje ruku na srce ima krajnje ograničen domet, i dalekosežno gledano izaziva samo štetu po demokratske procese i  pravnu državu i poredak! O šteti po na već žestoku uzdrmanu privredu Crne Gore ne treba trošiti reči. Nije uobičajeno da predsendik države bez neke silne potrebe korisit ovo oruđe, pa čak ni u zemljama gde ima ovlašćenje da po posle drugog odbijanja da potpiše ukaz o proglašenju zakon, može da raspusti Skupštinu.

Na sreću u Medovom Ustavu  Crne Gore iz 2007. godine nema takve apsolutističke i diktatorske odredbe. Jednostavno Parlament Crne Gore u superiornom položaju i apsolutnoj dominaciji kada po drugi put  izglasa zakon. Predsdniku su tada vezane ruke. Ne proglasi li po drugi put izglasan zakon rizikuje da ostane bez svoje funkcije, jer tada je odgovoran za nedvosmislenu,  lako dokazivu  i ko vrata veliku povredu Ustava iz člana 98, stav 3. Ustava Crne Gore .

U pomenutom članu 98 Ustava Crne Gori  propisana je sledeća procedura:

„Predsjednik odgovara za povredu Ustava. Postupak za utvrđivanje da li je predsjednik Crne Gore povrijedio Ustav može pokrenuti Skupština, na predlog najmanje 25 poslanika. Predlog za pokretanje postupka Skupština dostavlja predsjedniku Crne Gore na izjašnjenje. Odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja Skupštini i predsjedniku Crne Gore. Predsjednika Crne Gore Skupština može razriješiti kada Ustavni sud utvrdi da je povrijedio Ustav.“

Verovatno Milo veruje da ima neprikosnovenu većinu u Ustavnom sudu, kao i većinu drugih pravosudnih inistucija gde na pomen njegovog imena i njegove sestre odmah padaju na teme i žene! Samo zaboravlja da kada apsolutistički režimi počnu da se krune i kada podanici oseti atmosfera da se večitim gazdama ipak primiče kraj, vrlo lako okreću leđa i traže spas u dodvoravanju novoj vlasti! Tu Milu ne može pomoći ni užasni, javni servis (u suštini najcrnje informativno smetlište) što se naziva  TV Crne Gore, koji bi da ceo svet nabedi da bez porodice  Đukanović sunce slabije sja i da je predmetne Zakone trebalo vrati Parlementu! To pokazuje i primer nekada silne i moćne, a da da bivše predsednice Vrhovnog suda i njenih perjanica na čelu sudova koji verovali da su doživotno na čelu sudskih uprava! U ono što pričaju  huščakaći i dezinformatori sa RT Crne Gore više ne veruju na najvatrenije  pristalice Milovog režima!

Nastavi li ovako sa jeftinim autogolovima Milo, možda i pre 2023. godine kada mu ističe mandat, čuje: „Zbogom predsedniče!“