Немачко-српско крштење и прелазак Аустријанца у праволсавље
Данас је мој домаћин у Бечу био Давид који ме је дочекао са својом мајком и прабаком, док су остали били на послу, тј. оправдано одсутни.
Помолимо се Господу, кућу освештасмо, а онда ћемо већ у недељу крстити Давида у нашој цркви светог Николаја у Трајскирхену (St.Nikolauskirche, Hauptplatz 6, Traiskirchen).
Давидов отац је Аустријанац, а мајка му је наше горе лист, премда је у Бечу рођена и одрасла, aли итекако држи до своје вјере.
У недељу радост ће бити двострука јер ће прије Давидовог крштења један пријатељ његовог оца родом Аустријанац примити добровољно православље, те ће уз то све и кум нашег Давида бити један православни Аустријанац, док ћемо Свету Тајну крштења и миропомазања савршити двојезично, то јесте на њемачком, језику његовог оца, али и српском, језику његове мајке.
Присутни ће бити и родитељи његовог оца, а они су Аустријанци римокатолички вјере, али нису имали ништа против да Давид буде крштен у православној цркви светог оца Николаја Мирликијског чудотворца у Трајскирхену.
За мене као парохијског свештеника једне вишејезичне свеправославне парохије ово је само доказ више да употреба свих језика, укључујући и њемачки нема никакве везе са асимилацији, којој се и ја сам противим, него је овдје ријеч о сведочењу наше свете православне вјере свим народима Божијим који желе да чују срцем ријеч Јеванђеља.
Свако ко је јуче на Крстовдан био код нас у Цркви мога је чути како се многи народи једним срцем и душом моле Господу, а уз многе језике јуче смо молитву Господњу Оченаш чули између осталих и на турском језику, јер Бог не гледа ко је ко, уколико желимо благодаћу Духа Светог у Христу да постанемо дјеца Оца Небеског.
Све у свему започету мисију настављамо, чувајући притом и свој језик и национални идентитет, али ипак постављајући наш духовни и еклисијални идентитет у Цркви на прво мјесто, знајући да је Христос алфа и омага, то јесте почетак и конац свега.
Написао: Слађан Васић, свештеник из Беча
