Urezali mu petokraku na čelu, ali nije odao saborce
Dečak Slavoljub Slava Кović iz Bogatića sa urezanom pretokrakom na čelu neposredno pred streljanje januara 1942. godine.
„Slavino zlatno ćutanje spasilo je one koji su ga primili u svoje društvo, borce Mačvanskog odreda. Zarobili ga Nemci u Milini na Ceru i sproveli u logor Zabran kod Šapca. Nemci su mislili da će imena partizana i njihovih saradnika najlakše izvući od slabašnog dečaka. Obećavali mu novac, ugodan život, Slava je ćutao. Onda ga tukli, zverski mučili. Što su ga jače tukli, Slava je tvrđe ćutao, pa su pomislili da on ćuti o nekim velikim, čudesnim tajnama. A Slava je ćutao, ne o velikim, nego o najvećim stvarima, o drugarstvu, o odanosti, o čestitosti.“
Pored ovih reči u znak sećanje na njegovu hrabrost Ljubivoje Ršumović je napisao pesmu Poema o ćutanju.
“To što si ti učinio nije mogao svako,
to mora da se pamti
i kada nesreće odu,
svetli sa tvoga čela,
sunce petokrako,
kao najljubavnije reči:
– Slava voli slobodu”.
Sećanje na junaštvo i hrabrost Slavoljuba Slave Kovića na svojoj fejsbuk stranici podelio je Radioktivni komarac.
