Каплар из Славковице

ВЕЛИКАНИ СРБИЈЕ: СВЕТОЗАР ДИКА НЕШИЋ (1892‒1968)

Пише: Мира Којић

Син учитеља Алексе Нешића је први интелектуалац из Славковице који је постао професор универзитета. Говорио је више језика, руски, француски, немачки, италијански и енглески.

Основну школу је учио у Славковици, седам разреда Гимназије у Ваљеву, а осми разред и велику матуру положио је 1910, у Првој мушкој гимназији у Београду. Технику је студирао у Берлину и Риму, међутим, како је студије често прекидао због рата, дипломирао је 1920. на Техничком факултету у Београду.

Фотографија корисника Mira Bibliotekarka KojiÄ‡У Првом светском рату учествовао је у Батаљону „1300 каплара“, прешао преко Албаније и био на Солунском фронту. После тог рата, радио је кратко у Ваљеву као инжењер, где се дружио са писцима. Потом је изабран за професора Средње техничке школе у Београду, а хонорарно је био асистент професору Ивану Арновљевићу на Техничком факултету. Као асистент је, према предавањима проф. Арновљевића, написао Техничку механику у три тома, на око 1500 страна.

Други светски рат Дика Нешић је као резервни официр Југословенске војске провео у заробљеништву у Немачкој, где је као напредан човек гоњен и шиканиран кроз тзв. кажњеничке логоре. По повратку из заробљеништва постављен је за директора Средње техничке школе у Београду, али је врло брзо изабран за доцента на Техничком факултету, одакле је као редовни професор отишао у пензију.
Дика Нешић је био талентован човек, неисцрпне енергије. Писао је уџбенике за ђаке и студенте, нацртао урбанистички план варошице Славковице, уредио урбанистички план туристичког насеља на Рајцу, помагао сељацима у изградњи њихових кућа и економских зграда, сеоског водовода и свега осталог из домена грађевинарства. Био је привржен Славковици и њеним сељацима. Након што је пензионисан, највише времена је проводио у Славковици, бринући се о свом воћњаку.

Умро је 1968. и сахрањен у родној Славковици. Супруга му је подигла у споменик у виду књиге који симболично осликава живот и дело овог великог и умног човека, који се не сме заборавити. Недавно су давана имена улица и у његовој родној Славковици, није добио улицу. Две су улице добиле имена посвећене ђацима капларима, Улица 1300 каплара и Ђака каплара.
Други ђак каплар из Славковице је Драгомир Урошевић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.