Код Црњанског у Иланџи
Јуче је био рођендан Милоша Црњанског. Сто двадесет девети. Његово несуђено родно место Иланџа, банатска, обележила је скромо овај важни сеоски датум поменом у цркви, приредбом у Дому културе и венцем крај спомен плоче на кући која је некада птипадала Милошу.
Видели смо лепе тачке. Поздравила нас председница Општине Алибунар Зорана Братић, играле мале балерине из школе „Димитрије Парлић“, певао црквени хор „Света Три јерарха“, на крају Александар Дунић и Милан Малбаша извелу дуодраму „Патријарх Павле“, Јована Јањића.
„Бескрајни, плави круг. У њему, звезда.“
Често нам на ум дође овај почетак „Сеоба“.
Данас ћемо уместо „У њему, звезда“ рећи: У њему, Милош Црњански.
Па погледајмо Милоша у том плавом кругу.
Зачет у Иланџи, рођен случајно у мађарском Чонграду, крштен у Сентешу, на ноге чврсто стао у Темишвару, ту и матурирао, надаље се школовао и фудбал играо у Ријеци, студирао медицину у Бечу, не стигавши због рата до дипломе, ратовао у Галицији и Италији… „Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и за шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања…“, студирао, затим, после Великог рата, књижевност у Београду, прве песме објавио у Сомбору и Сарајеву, био професор књижевноси у Београду и Панчеву, новинар „Политике“ и „Времена“, заљубио се у Виду Ружић, с њом путовао по Француској и Италији, оженио се, дипломатију служио у Берлину, Риму и Лисабону… Затим дуго, дуго у емиграцији у Лондону. Добио награду Академије а никад академик.
Волео Париз, Тоскану, шпанске градове, јадранска острва, Срем, Фрушку гору и Стражилово, Београд и свој Банат. „Господо, једну пијану чашу Банату!“ Чувена „Апотеоза“.
Вратио се у смирај живота у Београд. Сахрањен у Алеји заслужних грађана а његова Вида у породичној гробници Ружића. Срасли њих двоје у тешком животу, раздвојени после смрти.
Овде у Иланџи школа се зове по Милошу, Културни центар у Новом Саду његовог је имена, дани Милоша Црњанског одржавају се у Новом Милошеву, задужбина његова станује у Београду, ствари и књиге које су надживеле Милоша и Виду чувају се у Музеју књиге „Адлигат“.
Не верујем да сам поменуо сва места у којима има нешто што подсећа на Милоша Црњанског.
Требало би још много оваквих спомен полоча, каква је ова на кући која није Милошева.
У великом плавом кругу није само једна звезда.
У њему је сазвеђе Милош Црњански.
Али, посебна светлост трепери из ове мале банатске свете Иланџе.
Текст и фотографије: Ново Томић
