Тужна истина: Само волонтери брину о јунацима Кајмакчалана

Станоје Стојковић, са још 260 истомошљеника, одржава српска војна гробља у Македонији, с много љубави и то волонтерски. Косилицама, тестерама, секирама, по јаком сунцу, ветру киши, удружено воде борбу са зубом времена.

Сахрањивани су одмах иза линије фронта, без сандука, живи за погинулог друга, ретко родбина, обележавали су место страдања.

-На већини гробаља крстаче су иструлиле. Постојале су металне, али и оне су иструлиле…Камене су остале, али у различитим су стањима, неки натписи су читљиви, неки нису  – истиче Стојковић.

На порталу удружења усликани су и постављени сви пронађени споменици. Србијо не заборави пројекат Удружења „Кајмакчалан „за циљ има проналажење потомака палих војника.

-Србија заборавља, заборавили су и потомци своје претке…Имао сам позив из Куршумлије, када ми је човек рекао да је после 100 година сазнао како је настрадао и где је гроб његовог прадеде – каже Стојковић.

Кајмакчалан, симбол великих победа, јунаштва српских војника, каже историја, после 100 година живот прича и другу причу. Тамо, у туђој земљи, леже заборављени војници, заборављени од оних којима су слободу подарили.

Минуће године, векови ће проћи, ал’ теби чесмице неће нико доћи“, слутио је и уклесао тужну истину један од војника.

ИЗВОР: РТС