Теодор Јанковић аустријски и руски племић из Миријева

Пише: Владан Јевтић

Када сам решио да напишем пар речи о Теодору Јанковићу Миријевском (1741-1814), некако сам био у дилеми, не само како да назовем овај текст, већ и како да уопште представим овог човека.

Јер, сажети оно што је Србин Теодор Јанковић урадио у животу, у нешто као: „човек који је поставио темеље руског образовања“ делује (мада је истина) стварно, на први поглед, мало претенциозно, посебно ако то пишете као Србин, као и због чињенице да, на српском језику, са свим могућностима интернета, тешко можете да нађете шта је све овај човек учинио за руско образовање. Јер, сагласно нашој скепси и цинизму „да је то баш толико важан човек – па ваљда би и ми сами више знали о њему!“

Па, ево, само чињеница, преузетих углавном са руских сајтова…

Како се Теодор Јанковић уопште, као поданик Аустријске монархије, обрео у Русији? Кажу да се аустријски император Јозеф II, при сусрету са руском царицом Катарином Великом, у Могиљову 1780. године, хвалио реформом школства која је у његовој земљи спроведена и том приликом посебно истакао једног од главних носилаца тих реформи – Србина Теодора Јанковића, о коме је рекао да „познаје руски језик и исповедује ваше православне законе…“

Катарина Велика је (распитавши се вероватно и код свог окружења о том човеку) Јанковића позвала у Русију, да буде сарадник-експерт у новоформираној комисији за реформу руског школства, што је он прихватио, тако да, од 1782. године, живи и ради у Санкт-Петербургу.

С обзиром да је у тој комисији био апсолутно највећи ауторитет, саставио је план реформе руског образовања, који је царица лично одобрила. Према плану Јанковића, народне школе су подељене на „мале школе“ (два разреда), „средње школе“ (три разреда) и „главне школе“ (четири разреда).

Теодор Јанковић је први пут у руске школе увео савремене методе учења (академски час од 45 минута; поделу разреда по узрасту; забрана физичког кажњавања ученика; обука на руском језику; школске табле; вођење разредног дневника и др.).

Велики проблем је у тадашњој Русији представљала обука наставног кадра, којег није било довољно, па је тај задатак, с обзиром на искуство, пао, потпуно, на плећа управо Теодора Јанковића.

Од 1783. године он постаје директор свих основних школа Петербушке губерније, да би касније постао и управник „Завода за обучавање учитеља“, који касније прераста у „Учитељску семинарију“, а 1804. године и у први руски Педагошки универзитет.

Јанковић је основао и прво руско Министарство просвете, 1802. године.

Био је, још од 1793. године члан Руске академије наука, затим члан Економског друштва, Државни саветник, носилац високих државних награда, а постао је и наследни руски племић, с обзиром да је добио имање – спахилук у Могиљовској губернији, са „255 мужика“, па свом имену и презимену додаје оно, званично „де Мириево“, по месту порекла своје породице.

Мада су стварно импресивне, ове, овако изнешене, сувопарне чињенице из биографије Теодора Јанковића Миријевског, мени нису деловале толико убедљиво као неки детаљи око тих његових активности у раду на реформи и унапређењу руског образовања.

Теодор Јанковић је, на пример, аутор следећих уџбеника и наставних средстава (наводим их на руском, јер су, мислим, разумљива):

-Таблицы азбучные и для складов церковной и гражданской печати (1782)

– Букварь (1782)

– Сокращенный катехизис с вопросами и без вопросов (1782)

– Прописи и при них руководство для чистописания (1782)

– Правила для учащихся (1782)

– Пространный катехизис с доказательствами из священного писания (1783)

– Священная история (1783)

– Всемирная история (1784)

– Зрелище вселенныя (1787)

– Сокращенная русская история, извлеченная из подробной истории, сочиненной Штриттером (1784)

– Сокращенная российская география

–  Всеобщее землеописание.

Осим тога, као члан Руске академије наука активно учествује у раду на састављању прве руске енциклопедије.

Посебно је интересантан његов рад на састављању упоредног речника свих познатих језика, на чему је посебно инсистирала царица Катарина.

Теодор Јанковић је, поред свих других обавеза, тај посао изванредно одрадио, па су, као плод тог његовог труда, објављена четири тома: „Упоредног речника свих језика и наречја, по азбучном реду“. У том невероватном речнику, Јанковић је приказао речи и изразе из 279 језика (171 азијских, 55 европских, 80 афричких и 23 америчка)! Свака, макар и оваква кроки-биографија, почиње од неких података из живота, а ја сам, ето кренуо са оним најзначајнијим што је овај велики човек урадио у животу.

Дакле, факти. Теодор Јанковић је рођен у Сремској Каменици, 1741. године, у богатој српској породици, родом из Миријева.

Школовао се у својој Каменици, онда у Карловцима, а философију и право је завршио у Бечу. Због својих изузетних, рано примећених способности, био је питомац српског митрополита Вићентија Јовановића Видака, који је био његов мецена за студирање у Бечу.

Стекавши велико знање и искуство у питањима образовања и школства у Бечу, постављен је, 1773. године, за директора српске и румунских школа у Банату. Његовом заслугом донет је „Школски устав“ за православне школе, којим је реформисано школство, прво у Банату, касније у целој Угарској.

Написао је и „Приручник за учитеље“, прву српску читанку и ћирилични буквар. Противио се латинизацији српских књига, бранио српски језик и ћирилицу, о чему сведочи и Референдум Бечком двору о српском језику и писму, који је написао 1781.године.

Његов утицај у Бечу није уопште био мали, с обзиром да је за свој рад на реформама школства у Аустрији добио низ великих државних признања међу којима се посебно истиче племићка титула добијена од аустријске државе, тако да Теодор Јанковић, у Аустрији, од 1774.године, своме имену и презимену додаје оно „де Миријево“.

Ето, са таквим „педигреом“ се Теодор Јанковић обрео у Русији, у којој је поставио основе просветног, образовног система. Умро је у Санкт Петербургу, 1814.године, где је и сахрањен у порти цркве Александра Невског. Русија и данас памти и са великим пијететом се односи према овом великом Србину.

А ми? Знамо ли ко је овај човек, аустријски и руски племић – из Миријева?