Откопан темељ храма у Врујцима

У Врујцима је откопано 12 метара темеља старе цркве Покрова Пресвете Богородице који су комунисти срушили 1946. године и од ње направили шталу. Други део темеља ове светиње налази се под мотелом Мамидо. Камен од кога је била сазидана црква је враћен пошто је пре две године порушена штала и постављен поред темеља храма који чека обнову.

Причала ми је протиница Танасковић у својој 97 години, да је  црква била озидана и подигнута грађа на кров, остао само цреп да се постави. То документује и допис Брозу епископа Симеона, који је протествовао због одлуке комунистичке партије топличког, мионичког и љишког одбора да се црква поруши. Део овог писма објавио је отац др Саво Јовић и књизи Утамничена Црква.

Мештанин Бранко Богдановић казује да је његов покојни отац Љубивоје сведочио да се ни једна крава у тој штали није отелила.
Селимир Максимовић ми је лично описивао рушење храма јер је и сам натеран био од комуниста да га руши.
Земљу за храм 50 ари поклонио је Светолик Крстић из Попадића како је и одмерено у катастру. Комунистичка васт је одузела Цркви имовину после рушења храма али остаје питање, зашто није враћена земља црквена са темељима храма Цркви када је био повраћај имовине деведесетих година већ потомцима дародавца!? По Уговору дародавца земљу коју је поклонио Цркви јесте трајно црквено власништво. Та земља, тј.порта са темељима храма по Божјим и људским законима треба да буде враћена Црквеној општини у Горњу Топлицу (Бања Врујци).
Храм у Врујцима има пола хектара земљишта, порте коју је Светолик Крстић поклонио за градњу цркве у Топлици. Уговор о дару из 1943. године потписан је у суду на основу чега је катастар одмерио део од 0.50 ха за цркву. Тако пише у катастру и наводи се број уговора. Међутим овог документа нема нигде, а један примерак чува унук Светолика Крстића, Радован у Попадићу, али одбија да ми га да. Били смо још 2010. године код њега проф. протођакон Прибислав Симић и ја. Рекао нам је да има уговор али да ће нам га дати само ако му председник општине Мионице тадашњи Милан Матић то препоручи. До данашњих дана овај вредан папир остао је у његовом поседу.

Текст и фотографије: Прота Ненад Андрић