Косовска бројаница

Бог када хтедне, мења природни поредак, и послушно му бива свe.

Прошле године, монахиња Сара из светог манастира Грачанице са Косова позвала ме је да се помолим Светом Нектарију за њеног оца који је лежао на ВМА у Београду. Чула је да тих дана идем на острво Егину, где се налазе мошти овог великог исцелитеља и зато ме је позвала.

Наравно, као и свима који ме замоле за молитву, прихватио сам по својој свештеничкој, а и људској обавези да то испуним. Монахиња Сара ми је заузврат даривала велику бројаницу од 150 чворова за Богородичино правило. Бројаницу су лично исплеле од вуне монахиње грачаничке, што је за мене био посебан дар.

Једног јулског дана, у „наш“ породични стан дошао је члан Богомољачког покрета из Ваљева, брат Чедомир Матић. Увек нам је драго када нас он посети, па се саберемо око њега сви у породици. А он нам каже: „Да знате какво чудо се ноћас догодило!“

-Какво чудо? – упитах га.

-Враћао сам се са братом Мишком од пријатеља, и испод пекаре Младеновић приђе нам један шарени пас луталица, држећи у устима велику бројаницу. Тако је држи као да је дресиран. Било је ту још људи, враћају се из Тешњара и пролазе, а он приђе нама двојици, стаде нам испред ногу и спусти бројаницу. Подиже главу и умилно нас погледа. Ја га помазих, а он онда оде. Ми узесмо бројаницу. Она лепа, вунена и није од пса оштећена. Узео сам је и опрао и ено суши се код Мишка на тераси.

-Јесте право чудо – кажем му ја – да је пас не растргне и још да је донесе пред вас.

-Донесите нам да је видимо – каже мој син Немања, брату Чеди, како га зовемо из милоште, а и сви смо браћа по Богу.

Сутрадан долази брат Чедомир, још није ни сео за сто – вади да нам покаже бројаницу коју му је добри пас донео пред ноге. Како је извади из џепа, ја му је истргох из руке и узвикнух: „Е, ово је моја бројаница, Косовска. Монахиња Сара ми послала из Грачанице!“

Тек онда сви схватисмо – и брат Чеда и моја породица – да је ово право чудо. Да шарени пас луталица донесе бројаницу, која је мени испала из мантије – највероватније испред пекаре када сам улазио у њу, у моменту када сам новац за погачу вадио те вечери.

Бог није дао да бројаница са Косова из свете Грачанице пропадне, јер су је плеле монахиње, пуне љубави и уз молитву. Верујем чврсто, и цело је Косово изаткано љубављу наших предака и увек ће бити наше, ма колико покушавали нељуди да га отимају и растргну, наше је – Српско!

П.С. Данас ова чувена Косовска бројаница се налази код српског фудбалског тренера Црвене Звезде Владана Милојевића, прота Ненад му је даривао да га прати и благосиља и српске фудбалере куд год иду и представљају  Србе у свету, пошто играју Лигу Шампиона најгледанију лигу света. 

Текст: Протојереј-ставрофор Ненад Андрић