Основано удружење „Стара Херцеговина“

У хотелу Југославија 18. маја 2019. године одржана је оснивачка скупштина завичајног удружења „Стара Херцеговина“ којој је присуствовало око 250 Старохерцеговаца и њихових пријатеља.

Скуп је почео химном „Боже правде“ у извођењу пјевачког друштва „Прело“ из Београда. На почетку радног дијела скупштине окупљенима се испред Иницијативног одбора обратио Угљеша Мрдић.

Он је навео да је недавно трагично преминули Мирко Бутулија, најуспјешнији директор АМСС у његовој историји, имао велику идеју и визију која се овим скупом реализује.

-Стварамо Удружење „Стара Херцеговина“ са јасном намером да чувамо традицију нашег родног краја, да помажемо држави Србији у којој живимо, да помажемо завичај и да помажемо свим људима без обзира ко су и одакле и које год вере и нације били. Циљ нам је да се ми Херцеговци, ма где год били, повезујемо, удружујемо и заједно и сложно спроводимо низ друштвених и хуманих активности – рекао је Мрдић и додао да се низ мора наставити.

-Оно што су започели Свети Сава и Свети Василије, а наставили Сава Владисавић, Нићифор и Јован Дучић, Светозар и Владимир Ћоровић, Алекса Шантић, Лука Ћеловић, Момо Капор, Милорад Екмечић, Благота Мрдић, Шика Бегенишић, Мирко Бутулија и други драги Херцеговци који су несебично помагали људима и чинили хумана дела и показивали најбоље особине у нас Херцеговаца, имамо обавезу да наставимо ми – поручио је Мрдић наглашавајући да колективни интерес мора бити изнад личног.

-Зашто се зовемо Стара Херцеговина! Зато што желимо да се што више повезујемо и да обухватамо све Херцеговце са простора Србије, Црне Горе, Републике Српске и других подручја Босне и Херцеговине. Стара Херцеговина обухвата данашњу западну Црну Гору, простор од Херцег Новог преко Никшића до Пријепоља, те дијелове Полимља (Пријепоље, дијелови Рудог и Чајнича) и горњег Подриња, преко Фоче до Калиновика. Старом Херцеговином се називају и области које се сматрају изворном Херцеговином- рекао је Мрдић цитирајући на крају свог говора стихове великог Дучића.

„Знаће да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама“.

Присутнима се потом обратио предсједник новооснованог удружења Андрија Бутулија, који се још једном осврнуо на лик и дјело Мирка Бутулије који је са својим бајкерима створио „мост између Херцеговине и Србије“.

-Удружење Стара Херцеговина ће окупити сва завичајна удружења са простора која су се некад звала стара Херцеговина, а која је била омеђена за време владавине Стефана Вукчића Косаче, херцега од Светог Саве, од Лима до Цетине, и од Раме до Бококоторског залива – рекао је Андрија Бутулија наглашавајући да нас је све „Херцеговина родила, а а Србија са радошћу примила“.

-Много умних и познатих личности је изнедрила Стара Херцеговина. Поменућу само неке од њих нашег свеца и заштитника Светог Василија Острошког и Тврдошког који је заједно са српском православном црквом помагао народу Старе Херцеговине да опстане на простору на којем никад није мањкало искушења, кнеза српских песника Јована Дучића чији су нас стихови и дела инспирисали у тим искушењима, и нашег спортског великана Новака Ђоковића чији нас успеси данас радују и чине поносним – рекао је Бутулија уз опомену да никад не дозволимо да се завичаја сјетимо само онда када попуњавамо рубрику са мјестом рођења.

Потом је емитован документарни филм у коме је приказано да у историјском памћењу српског народа постоји појам Стара Херцеговина,чије границе нису истовјетне с подручјем које се у садашње вријеме сматрају Херцеговином. У филму је поред прича о херцеговачким градовима посебан осврт направљен на лик и дјело трагично преминулог Мирка Бутулију који је и сам увијек и свуда са поносом истицао да је„старином из Херцеговине“.

Из те завичајне љубави формиран је мото клуб „Стара Херцеговина“ чија је мисија била спајање српског рода гдје год се налазио. Посебни догађаји биле су посјете бројним српским манастирима, често уз пратњу руске браће и „Ноћних вукова“ са остављеном јасном поруком која шири и учвршћује везе братских православних народа.

Након филма окупљенима се обратила и Маријана Бутулија која се захвалила домаћину овог скупа угледном београдском угоститељу Неђу Тркљи.

– Стојим овдје испред вас, односно Мирка Бутулије који није физички присутан са нама, али као што видите његове идеје и визије свакако имају будућност. Поријеклом сам из централне Шумадије, али моје осамнаестогодишње изучавање херцеговачке нарави довело је до тога да мислим, дишем, осјећам и мудрујем као Херцеговка- рекла је Маријана Бутулија посебно поздрављајући све оне који нису поријеклом из Старе Херцеговине, али који осјећају припадност том простору.

– Бити Старохерцеговац или Старохерцеговка је особина, тако ријетка међу људима попут чојства и јунаштва, родољубља и верности. Од Мирка сам научила доста тога, али двије су ми се ствари урезале: бити човјек упркос свему, па макар за то дати и свој живот и држати ријеч. Мислим да смо се сви овде сабрали, сакупили са том мишљу – рекла је Маријана Бутулија.

Наставак је донио веома богат програм у коме је изводећи херцеговачку гангу наступила пјевачка група „Сава Владиславић“ из Гацка. Стара Херцеговина је позната и као колијевка српских гусала, па је публика уживала слушајући полазнике школе гусала „Сандић“ и младог гуслара Марка Шћепановића.

Посебна част за овај скуп био је и наступ званично најбољег гуслара Србије, рођеног Гачанина, Срђана Авдаловића који је на недавно завршеном гусларском фестивалу Србије у Врбасу донио још један шампионски пехар у већ годинама најдоминантније друштво гуслара „Стара Херцеговина“ из Београда.

Извођачки ансамбл народних пјесама и игара КУД „Димитрије Котуровић“ извело је кореографију „Нијемо гламочко коло“, а официјелни дио програма, који завршен је пјесмом „Ми смо дјеца неба“ у извођењу групе „Прело“.

Скупу је присуствовао велики број личности из јавног живота.  Програм је водио познати телевизијски водитељ и новинар Дарко Пановић, након чега је уприличена закуска и дружење земљака.

Управа

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић (Слободна Херцеговина)