Од Жуте греде до жуте минуте

Пише: Мишо Вујовић

“То батинање вам овај народ никада неће заборавити. То је, по мом дубоком увјерењу, најсрамнији чин који је руководство Црне Горе предузело против свог народа”, говорио је омладински функционер ЦК СК Црне Горе Мило Ђукановић након батинања народа на Жутој Греди у јесен 1988.године.
Од Жуте греде до жуте минуте прошло је више од три деценије. За те три деценије власник једног драп одела постао је неприкосновени Господар Црне Горе. Три деценије социјалне транзиције и моралног суноврата једног простора. Он је од младог слободоумног левичара, острашћеног унитаристе и ратног јастреба, опсесивног бранитеља српске традиције и Косовског завета, постао парадигма зла, симбол пљачке и осиромашења народа. За три деценије владавине утемељене на пљачки свега што се могло материјализовати Црна Гора је постала стечајна маса Господара и његове фамилије.
Насиље на улицама градова у Црној Гори поприма размере епидемије. Пребијање грађана почело је батинањем владике Методија на Ђурђевића Тари! Настављено у Пљевљима, Никшићу, Подгорици, Будви…
Црна Гора је морално згажена. Бачена под ноге једног човека. Архи лажова, велемајстора манипулације, диктатора који не преза од проливања крви.
Он је згазио све – од изборне воље грађана до личног достојанства.
Привођење Марка Царевића првог човека Будве, његовог брата, рођака и најближих сарадника представља еклатантан пример латиноамеричке диктатуре из шесдесетих. Полицијска хунта под маскама немилосрдно насрће на грађане широм Црне Горе. Сузавац, пендреци и гажење чизмама грађана постају свакодневица.
У чије име блудни сине понижаваш Црну Гору? У име народа коме си све отео? У име похараних фирми, обезакоњеног правосуђа, криминализоване полиције, згажених и до апсурда доведених начела демократије, у којој је народ параван за сваку врсту профита. Од брашна до кокаина.
Али је том народу требало три деценије да дође од Жуте греде до жуте минуте!
Шутирање човека на земљи било је презрено у кодексу уличних туча. У некада витешком Никшићу, чију отменост и достојанство нисте успели згазити, решавали су се неспоразуми витешки, шакама, као некада сабљама. Када један падне, други је чекао да устане или да пружи руку. Ви сте све обесмислили и суновратили. Бруком и терором браните Црну Гору!
Коју? Чији? Какву? Ви добро знате. Али зна и народ, ослобођен и страха и мрака.
Газите чизмама слободоумну младост Црне Горе, наследнике оних што је “животима слободу бранити знаше”, како пева Шантић, само убрзавате свој суноврат.
Врисак мајки, крик сестара, јаук жена на улицама Црне Горе, чије синове, браћу, мужеве… газе људи под маскама, је космички крик који одзвања небом. Одзвонило је Мило Ђукановићу. Не скандирају ти навијачи, велико Срби, Срби и мало Срби, Мило Лопове (заслужио си велико слово) скандира ти Бог кроз уста народа који ослобођен страха излази из твога мрака.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.