Na dedovini pravi novi Zlatibor

Dejan Milenković je rođen u Nemačkoj gde je proveo svoje 34 godine života, radeći u očevoj firmi koja se bavi izolacijom. Leta je provodio u Srbiji i uvek se, kaže, osećao velikim patriotom. Od kad je naumio da svoju pradedovinu, selo Dulene, napravi „kragujevačkim Zlatiborom“, za njega se čulo ne samo širom naše zemlje, već je glas o Dulencu stigao čak i do juga Afrike. Namerava da se do kraja godine trajno preseli ovde i da se bavi seoskim turizmom, a i da se oženi.

Dulene je prelepo mesto, nadomak Kragujevca, a pusto, ne znamo šta imamo, našu decu šaljemo daleko, a dvorište nam je zaraslo u korov, zaboravljeno, priča Dejan. Dulenski Crni vrh sa 900 metara nadmorske visine najviša je tačka Kragujevca i ruža vetrova, praktično je „na vodi“ sa 16 čistih planinskih izvora, dok ih samo selo ima četrdesetak. Pogled sa Gledićkih planina nema cenu, a na horizontu protrče i divlje svinje i srne. U selu izvire reka Dulenka, tu je i najveća klisura Šumadije. Pravi dragulji sela su autentične šumadijske kuće, kojih je oko 170, napravljene su od blata, pleve i greda. U okolini su i tri manastira… nabraja Dejan samo neke od karakteristika koje krase njegovo selo.

Priča sa sređivanjem Dulena počinje od nule, avgusta 2015. godine i od tada se mnogo uradilo, zadovoljan je Dulenac. Za njegove ideje brzo se pročulo, pa su u selo stigli brojni novinari, a Dulenac do vesti nacionalnih televizija i mnogo klikova na portalima. Na početku se nije dao pokolebati komentarima da nije normalan što se iz Nemačke vraća u selo,  da ne zna šta radi… Ucrtao je sebi cilj – da Dulene postane kragujevački Zlatibor i čvrsto veruje da je na dobrom putu da u tome uspe. Samo, putevi do sela su loši, na tome treba mnogo raditi, kaže Dulenac. Za početak, krenulo se kupovinom table sa natpisom sela, postavljanjem signalizacije, zastave… Seoska škola, koja će biti centar okupljanja turista, dobila je novi krov, a obnovljeno je školsko dvorište i sređen bunar, napravljen letnjikovac… Svoju staru šumadisjksu  kuću urediće za prenoćišta, a voleo bi da i druga, sada napuštena, domaćinstva u selu krenu njegovim stopama. Dulenci su se uglavnom preselili u Beloševac, a kuće su ostale puste, objašnjava naš sagovornik. Za početak, dovoljno će biti da Kragujevčani dođu na izlet za koji im treba dvadesetak minuta vožnje, prošetaju po selu, planini, to će ih na prvu loptu osvojiti, uveren je Dulenac.

Dejan pokušava da animira ljude koji su na vodećim pozicijama grada, a njegove ideje pre su stigle do državnog vrha, oduševljen je jedan poslanik iz Vlade sa kojim je Dulenac uspostavio kontakt i radi na tome da projekat progura tamo gde treba i dobije neophodnu podršku. Zato će se oprobati i na predstojećim izborima za predsednika Mesne zajednice

Dulene, a tu „titulu“ već nosi u svom „Udruženju Dulenaca za Gledićke planine“.

Neki Vojvođani i Beograđani već uveliko traže placeve za vikendice, pa čak i da se tu trajno skuće. I turisti su veoma zainteresovani, te već dolaze na izlete u selo. Ne samo Dejanovi prijatelji iz Nemačke, koji će sigurno doći da vide to „čudo“ od sela, već i Francuzi koji su već bili na izletu, Rusi, Makedonci kontaktiraju Dulenca i dolaze… Dulenac uređuje Facebook stranicu „Dulene- KG/Gledićke planine“, do koje je pretraga dovela čak jednu Južnoafrikanku! D’Ulene Maria Vermeulen, strasna ljubiteljka putovanja je, guglajući svoje ime, došla do Dulena. Svi oni će da troše pare u gradu onda kad ne šetaju po planinama i ne odmaraju u selu. Mi smo preveliki grad da ovo ne uspe, veruje Dulenac u svoju viziju.

Dok punom parom sređuje selo i svoju kuću za prenoćište, Dejan priprema i prvi biciklistički „Dulendki maraton“, a selo je već oživelo okupljanjima uz pesmu i igru.

IZVOR: INFO KG (http://www.infokg.rs/kragujevcani/dejan-milenkovic-dulenac-od-dulena-pravi-kragujevacki-zlatibor-prica-stigla-i-do-juga-afrike.html)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *