Srpski naučnik od ćelija kože pravi mišiće
Vest da su istraživači sa Djuk univerziteta iz Severne Karoline (SAD) uspeli da od ćelija kože naprave funkcionalni mišić, uzburkala je naučne krugove širom sveta. A za ovo neverovatno otkriće, koje će pomoći u lečenju svih bolesti mišićne distrofije, zaslužan je i čovek iz Srbije, profesor biomedicinskog inženjeringa Nenad Bursać. Istraživački tim profesora Bursaća (49), u laboratoriji koja nosi njegovo ime, uspeo je da ćelije prvo genetski izmeni, a onda i da stvori mišić koji je kasnije uspešno transplantovan glodarima.
„Ćelije kože smo prvo reprogramirali u pluripotentne matične ćelije, koje pod određenim okolnostima mogu da postanu ćelije svih naših organa uključujući i mišiće“, kaže profesor Bursać. „Onda smo pronašli način kako da gajimo trodimenzionalne kulture ovih mišićnih ćelija. To nam je, posle mnogo eksperimentisanja, konačno omogućilo da napravimo funkcionalni mišić koji se kontrakuje kad je izložen električnoj stimulaciji ili prirodnim neurotransmiterima, istim onim koje nervi u našem telu luče kad ih proizvode“.
I ne samo što je ovaj mišić reagovao na ovakve „signale“, već su naučnici uspeli da ga presade u miša. Taj mišićni transplant se dve nedelje kasnije uspešno integrisao sa mišićem koji je postojao u telu ovog glodara, a istraživači su potvrdili da je „živ“, prokrvljen i funkcionalan.
„Na ovom projektu radili smo oko pet godina, ali je uspeh rezultat znanja koje smo akumulirali više od decenije, počevši od rada sa mišićnim ćelijama pacova i onda sa ljudskim ćelijama dobijenim biopsijama. Na studiji je radio moj postdoktorand dr Lingjun Rao, koji je prvi autor na naučnoj publikaciji, i koji je uradio najveći deo posla. Asistirali su nam i drugi članovi tima – hirurg Jing Ćian, postdoktorant Ali Kodabukus, i istraživač Tomas Ribar“, naveo je Bursać, koji inače ima diplomu Elektrotehničog fakulteta u Beogradu.
Ovo neverovatno otkriće pomoći će u istraživanju mišićnih bolesti, ali i u njihovom lečenju. Prvi put, naučnici mogu da naprave ljudska funkcionalna mišićna tkiva napadnuta bolešću zbog koje je nemoguće raditi biopsiju, jer bi se time dodatno oštetilo tkivo.
„Biopsija se ne radi kad je mišić ozbiljno bolestan ili umire, pošto ne želimo da ga dodatno povredimo ili smanjimo uzimajući uzorak“, ističe Bursać, koji u Americi živi od 1994. godine.
„U tome je i prednost ove nove metode koja nam omogućava da napravimo pacijentovo mišićno tkivo od uzorka krvi ili kože. Na ovaj način možemo da koristimo ove ljudske modele bolesnog mišićnog tkiva da proučavamo retke genetske bolesti i da testiramo različite farmakološke i genske terapije, u nadi da ćemo uspešno predvideti efekte takvog lečenja na pacijentima“.
Upravo je želja da pomogne bolesnima, spojila dve naizgled suprotne oblasti – medicinu i elektrotehniku. Priznaje da se uvek dvoumio da li da postane lekar ili inženjer.
„Ljubav prema matematici i fizici prevagnula je da upišem Elektrotehnički fakultet. Na poslednjoj godini studija slušao sam dva predmeta na temu biomedicinske instrumentacije i biomehanike. Tako sam se i upoznao sa svojim idealnim pozivom – biomedicinskim inženjeringom, gde mogu da kombinujem ljubav prema inženjerstvu i želju da pomognem bolesnima. Pošto su električni fenomeni bitni za funkcionisanje srca i mišića, istraživanja na ovim organima idealno su naučno polje za mene, jer sam upravo tu mogao da primenim svoje znanje iz elektrotehnike“, kaže ovaj naučnik.
Profesor Bursać i njegovih 25 saradnika nastavljaju da se bave istraživanjem srčanih i mišićnih bolesti. Nadaju se da će, kako kaže, u budućnosti moći da pomognu pedijatrijskim pacijentima sa genetskim bolestima, ali i odraslima koji su pretrpeli srčani udar ili imaju različite vrste aritmija.
IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:707383-Tim-srpskog-naucnika-od-celija-koze-pravi-misic)
