Српска заједница у Мађарској најобразованија

Српска заједница у Мађарској је мала, броји свега око 10.000 људи, али по прилично је добро организована. Званично су признати као мањина у овој земљи, имају развијено своје школтво и бројне културне установе од изузетног културно-историјског значаја. После Првог светског рата у великом таласу исељавања у Краљевину СХС, пре свега у Србију, број припадника српског народа знато се смањио. Данас су расути у региону Будимпеште, око једне четвртине укупног борја, остали живе у јужним областима – Бач-Кишкуну, Барањи и Чонграду, а Ловра је једино мест у Мађарској где Серби имају већину.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Сентандреја

Српска заједница у Мађарској једна је од најобразованијих етничких заједница у овој земљи, чак око 27 одсто припадника нашег народа је високообразовано. У Сентандреји се налази седиште Будимске епархије Српске праволсавне цркве, у Будимпешти српска гимназија, основна школа и вртић. Мали број Срба и асимилација, посебно у великим урбаним срединама, као што је Будимпешта, не чини нашу етничку заједницу политичком и економском силом, али без дилеме српска зајенидница је значајан фактор у културном и историјском смислу.

Први Срби у Мађарску су се доселили још током 15. века, први српски стигли пред најездом Турака, против којих су се борили и спречавали њихове ширење према западу. Током наредних неколико векова, Срби су континуирано, у таласима, долазили у Мађарску. Посебно је чувена била велика сеоба Срба у 1690. коју је предводио Арсеније Чарнојевић. Тада је око 40 000 породица или 200 000 хиљада људи напустило своје домове у страху од турске моћи и одмазд. У том периоду Срби постају велика етничка групација, која на основу царских привилегија добија статус политичког чиниоца. Привилегије које је издао аустријски владар Леополд I загарантовале су Србима права, вероисповедну слободу, ослобађање од неких феудалних дажбина и остале битне повластице. Следећу велику сеобу предводио је патријарх Јовановић (Шакабента), али треба рећи и то да су све до прве половине осамнаестог века, биле запажене и индивидуалне миграције, посебно у граничном подручју.

СРПСКИ ДАНИ: Културни центар Србије у Будимпешти

Развој српске културе био је веома снажан, посебно у Будиму и Пешти и њима оближњем месту – Сентандреји, која је почела да постаје културни центар Срба, седам православних цркава и Музеј српског православног наслеђа. Срби су били веома добро организовани и имали су своје новине, тако да је период између 18.и 19. века био карактеристичан по отварању културних институција, које су представљале корене српске културе и које ће пружати допринос опстанку Срба на територији Мађарске.

Српске миграције на територију Мађарске трајале су све до краја 18. века, после чега су Срби почели да се масовно враћају натраг због тешких политичких, радних и животних услова, а око две трећине Мађарску је напустило после Првог светског рата. То је време великог погоршања односа изме Срба и Мађара, а српски народ у страху од мађаризације определио се да се врати у отаџбину. Мучан период за наш преостали народ у Мађарској потрајао је све до краја Другог светског рата, односи између два народа још су више погоршани, што је оставило последице готово до данашњих дана.

Данас у Мађарској Срби чине једну од 13 правно признатих националних и етничких мањина и највише их има у Централној Мађарској и Великој јужној равници. Према попису из 2011, поред Будимпеште, Срби живе у деветнаест жупанија: Барања, Бекеш, Боршод-Абауј-Земплен, Чонград, Фејер, Дјер-Мошон-Шопрон, Хајду-Бихар,Хевеш, Јас-Нађкун-Солнок, Комаром-Естергом, Ноград, Пешта, Шомођ, Саболч-Сатмар-Берег, Толна, Ваш, Веспрем, Зала. У градовима живи 8 052 Срба, а у селима њих 1 986. Ови резултати се знатно разликују од процене Самоуправе Срба у Мађарској, која тврди да нас има три пута више.

Упоређењу са других 12 заједница, српска заједница (иако мала) имала је велики углед у мађарском друштву. За то треба да захвали својим прецима који су се настанили на територију Мађарске неколико векова раније и на чија постигнућа је она поносна. Али ратови у бившој Југославије знатно су утицали на лош имиџ нашег народа због бесомучне сатанизације.

љубомир алексов
ЛИДЕР СРБА У МАЂАРСКОЈ: Љубомир Алексов

Српска заједница по први пут има пуноправног представника у извршној и законодавној грани власти. То је Љубомир Алексов, који је у два мандата био и на челу Националне српске мањинске самоуправе. Мањинска права наш народ остварује и кроз организовање на нивоима локалне, регионалне и националне мањинске самоуправе.

Институције под потпуном или делимичним патронатом Националне (земаљске) српске мањинске самоуправе јесу: Културни и документациони центар Срба у Мађарској, Педагошки и методолошки центар, Српски институт, основна школа у Будимпешти и Батањи и Српски недељне новине. Тих 6 институција функционишу унутар Националне мањинске самоуправе.

Културни живот српске заједнице је разноврстан и богат. Данашњи Мађари обично препознају Србе по фолклору и кухињи, али су Срби активни и у другим културним областима. Као што је већ поменуто, центар српске културе у Мађарској је Сентандреја, мало место 25 километара удаљено од Будимпеште. То је седиште Будимске епархије Српске православне цркве (СПЦ) и Музеја српског православног нас- леђа. У Сентандреји је било 7 српских православних храмова од чега је три продато другим верским заједницама (Збешка, Хоповачка и Ћипровачка), а четири су остале у српскомвласништву (Београдска – саборна, Благовештен ска, Преображенска и Пожаревачка).

У Мађарској делује Српско позориште основано је 1992, а поред театра, Срби су основали и неколико културноуметничких и фолклорних група широм Мађарске, као што су Српски културни клуб у Будимпешти, КУД Банат, КУД Весели Сантовчани, КУД Опанци, КУД Табан, КУД Ловра и Круг. Постоји и традиционална манифестација која се, под називом “Месец српске кутуре”, одржава у организацији Српског култутног центра. Одржава се једном годишње, током септембра и октобра, када се реализују различити програми широм Мађарске. Ова манифестација је настала на иницијативу из Београда и приређује се код Срба у разним земљама (Румунија, Француска).

У ТОКУ РЕНОВИРАЊЕ: Српски музеј у Сентандреји

У Будимпешти, која има вишедеценијску традицију и искуство у организовању висококвалитетних културних манифестација и Срби имају изузетно разуђен културни живот. Организују се многобројна гостовања из Србије, обележавају се значајни јубилеји, организују књижевно-литерарни програми, беседе, конференције, изложбе, ликовне колоније, ликовне изложбе, промоције, књижевне вечери, конкурси, такмичења, фолкоорне вечери, смотре, славе, обележавање Божића, Васкса, Видовдана, Духова, Српске нове године, дан Светог Саве, Сретење, сеоских и градских слава… Окупљају се на сабору у Грабовцу и за Дан Сеобоба. Организују и бројне кампове, језичке, веро-научне, фолклорне. У већини места у којима Срби живе, локалне библиотеке поседују известан број књига на српском језику.

У Мађарској постоји велики број српских културних и историјских споменика, постоји званично 46 регистрованих гробаља, споменика, затвора и логора из Првог и Другог светског рата. Они представљају непроцењиво културно наслеђе, које је важно ради стварања осећања културне кохезије међу члановима заједнице. То су 41 храм и 5 капела, у 60-ак насеља има српских гробаља и српских парцела у гробљима, а ту си и незаобилазне зграде Текелијанума, Ангелинеума, Илијиног бунара, Боздине задужбине, владичанска резиденција, зграда Музеја епархије, бивша Препарандија, бројни спомен-крстови, спомен-плоче, рељефи, бисте, црквено-општинске и школске вероисповедне зграде… Ваља свакако поменути и истаћи улогу Спског института који се бави организовањем и спровођењем научних идстраживања о Србима у Мађарској.

ЗАДУЖБИНА САВЕ ТЕКЕЛИЈЕ: Текелијанум

Срби представљају себе у мађарским медијима посредством радио и телевизијских програма. Српски недељник “Српске недељне новине” (СНН) јесте лист српске заједнице у Мађарској и званично гласило Националне српске мањинске самоуправе. Те новине излазе једном недељно, на минимум 12 страница и имају тираж од 2000 примерака, од чега се 1500 шаље на одређене адресе Срба, а 500 се подели људима на руке. Радио програм из града Печуја емитује се сваког дана 60 минута на једној фреквенцији (средњег тала- са) која покрива читаву територију Мађарске. На телевизији, канал МТВ1 (Мађарски национални ТВ канал) недељом емитује 26 минута магазина названог “Српски екран” на српском језику. Српска заједница такође има “Радио Срб”, “Радио ритам”, као радио регионалне мањинске самоуправе “Самоуправа Срба у Будимпешти”.

Образовање чланова српске заједнице одвија се на свим нивоима, почев од дечијих вртића до универзитетског нивоа. Постоји српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла“ у Будимпешти, која такође садржи двојезичне разреде. Део школе функционише као студентски дом и има тенденцију ширења захваљујући сталном приливу студената и ученика из Србије. Не само у Будимпешти, већ и у Батањи постоји предшколска установа и основна школа. Предшколске групе и нижи разреди основне школе на српском језику функционишу у Десци, Сегедину, Помазу, Ловри, Чипу и Бати. Додатни разреди на српском језику постоје у Чанаду и Новом Сентивану, док у Сантову српски ученици похађају хрватску основну школу, где им је омогућена додатна настава за учење српског писма и језика”. На универзитетском нивоу, српски језик и језичке студије постоје на ЕЛТЕ универзитету у Будимпешти и Сегедину. Oсновни проблем у вези са српским разредима јесте мали број полазника, посебно у сеоским подручјима, што је последица ниске стопе рађања међу Србима. Српска православна црква (СПЦ) има епархију у Мађарској (Будимска Епархија), која је смештена у Сентандреји. На територији Мађаpске постоје 42 српске православне цркве и капеле и 13 православних свештеника који углавном долазе из Румуније и Србије.

У Сентандреји је у току обнова српских цркава . Ускоро ће бити завршено прочеље Пожаревачке цркве, а завршени су и радови на Саборној или Београдској цркви. Обе инвестиције је финансирала мађарска држава. Паралелно са уређивањем прочеља цркава се уз помоћ покрајинске владе Војводине врши и рестаурација иконостаса Преображенске цркве.

Пролетос је почела обнова Српског црквеног музеја. Радови обухватају рестаурацију комплекса зграда укупне површине 1600 м2, уређење простора за сталне и периодичне изложбе, као и мултимедијалног центра.

-Паралелно са обнављањем комплекса Српског црквеног музеја, мађарска влада финансира и рестаурацију две цркве у граду: прочеља Пожаревачке цркве и прочеља и кровне конструкције Саборне цркве. Српске православне цркве се обнављају и у другим градовима Мађарске, али међу њима Сентандреја заузима посебно место. Завршени су радови на Саборној цркви, која ће за празнике засјати у пуном сјају. Прочеље Пожаревачке цркве је добило светлију, топлу жуту боју. На оба места су пре почетка радова извршене анализе стања зидова – каже руководилац Српског црквеног музеја Коста Вуковић.

Српска црква је увек била „камен темељац“ за одржавање српског идентитета у томе региону. Захваљујући закону о реституцији, који је усвојени након демократских промена, српска црквена својина је делимично враћена, али само она која увреме конфискације није коришћена у профитабилне сврхе. Данас се Српска православна црква финансира из „фонда за обештећење“, који јој je држава дала као компензацију за конфисковану имовину. Мађарска држава такође помаже поменуту цркву посредством конкурса на којима се црквене парохије надмећу својим разноврсним програмима.

Pavle Nenadović.jpg
Павле Ненадовић
D.Avramović JoakimVujic 1845.jpg
Јоаким Вујић
Katarina Ivanovic, Autoportret v.jpg
Катарина Ивановић
Miloš Crnjanski 1914.jpg
Милош Црњански

Главни изазови са којима се српска заједница може суочити су асимилација, која посебно прети генерацији између двадесет и четрдесет година, затим ниска стопа рађања у заједници, као и стапање Срба „староседелаца “ и „новопридошлих“ Срба и недостатак демократије у вођењу српске заједнице. Још једна ствар је кључна за будући опстанак, а то је одржавање контаката са другим Србима и осећање припадништва српској заједници.

Од знаменитих Срба из Мађарске ваља поменути Павла Ненадовића, Јоакима Вујића, Јована Дамјанића, Катарину Ивановић, Јакова Игњатовића, Милоша Црњанског, Радована Јелашића…

Здравко Елез

(Током обраде ове теме коришћен истраживачки рад Драгна Вукелића)

 

Пројекат Положај Срба у земљама региона, у оквиру кога је урађена и тема о српској заједници у Мађарској  помогла је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.