Двадесет митова српске историје

Да ли су звона Нотр Дама одјекивала због победе Срба на Косову пољу, ко је заправо био Марко Краљевић: јунак или турски вазал, да ли је Јелена Анжујска била стварно Анжујска, зашто нема петокраке на гробу Јосипа Броза Тита… само су неки од митова које анализира историчар Дејан Ристић у својој књизи „Митови српске историје“ у издању издавачке куће „Вукотић Медиа“. Књига обухвата двадесет најпознатијих митова и садржи анализу историчности свакога од њих.

Ристић се нада да ће књига испровоцирати дијалог о неким важним историјским темама, не толико међу историчарима који су кроз образовање упознати са садржајем књиге, већ међу заљубљеницима у историју који су заинтересовани да обогате и објективизују своја знања, и то пре свега из националне, а затим и из европске историје.

-Књига је реакција на чињеницу да живимо у време када је знање потпуно обесмишљено. Наши грађани су изложени великом броју појединаца који су некомпетентни за бављење научном историјографијом јер нису студирали историју, нити располажу одговарајућим знањима и вештинама. Ти појединци се баве псеудонауком па нам се дешава да као друштва неке важне ставове заснивамо на историјским фалсификатима или у најбољем случају полистинама – казао је Ристић.

Додаје да је његова књига поновљени покушај једног историчара да, следећи пример својих великих претходника из 19. и 20. века, понуди могућност да се на једном месту нађе наших најпознатијих 20 митова за које је највећи део наших суграђана убеђен да се садрже неспорне историјске чињенице.

Према његовим речима, митови су карактеристични за период антике и средњег века у европској, светској, па и нашој култури, али није типично да једно друштво и нација подлежу епидемији митоманије на почетку 21. века.