Гордана понос Србије и целог света
Многи у Србију нису свесни колико је српска нација богата и успешна, колико имамо људи који завређују пажњу целог света због својих успеха, речи и дела. Једна од таквих је и прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије инжењерства Сједињених Америчких Држава, а њено име је Гордана Вуњак Новаковић.
Свако од нас би требало да запамти ово име, јер је евидентно да ће и сви наши потомци учити о њој и читати њене речи и све написано о њој. Др Гордана Вуњак Новаковић је професор биомедицинског инжењерства и медицинских наука на чувеној Колумбији у Њујорку и најцитиранија српска научница икада.
Професорка Гордана је међу првима у свету према индексу цитираности и он износи 116, док је поређења ради индекс цитираности Стивена Хокинга 118. Са својим тимом научника са Универзитета у Колумбији направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо.
Гордана Вуњак Новаковић је чланица њујоршке академије наука, а од 2009. године је уврштена у Кућу славних жена у технологији. Такође, чланица је и Европске академије, САНУ, Националне академије технике, Националне медицинске академије, као и Националне академије иноватора.
Ова изузетна жена активна је у биоинжењерству и хемијско инжењерство и то захваљујући великом доприносу култивацији ткива за примену у регенеративној медицини. Процена таквих доприноса се базира на њиховом утицају на ширу област науке, инжењерства и медицине, а углавном се мери бројем цитата. Иза себе има више од 100 истраживачких пројеката и 44 патента. Дипломирала је 1972. године, магистрирала 1975. године, а докторирала 1980. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Била је редовна професорка на Катедри за хемијско инжењерство све до 1993. године.
-Професор Драгољуб Вуковић, који ми је био ментор и који ме је „отерао“ у Америку да учим биоинжењерство увек ми је говорио: „Једино ти рад нико не може узети.“ И био је у праву. Ја верујем у рад, који, ако заиста волите свој посао, није ни терет ни жртва, него природно стање. Пуно сам научила на мом технолошком факултету, наставила сам да учим, и тако ће бити све док сам активна – рекла је пре пар година ова истакнута научница.
Цео свет одувек зна да је ова генијална научница Српкиња и да одакле је потекла, своју државу никада није заборавила, а у родни Београд долази често иако живи далеко. Оно што посебно издваја јесте мисао да Србија свету има да понуди једну ствар и то веома важну, а то је таленат.
Професорка Гордана живи у Њујорку, а увек је истицала то да је све колеге знају као Српкињу и да на зиду канцеларије има велику панораму Београда, а у својој лабораторији увек има по неког српског студента.
Научница је удата за успешног архитекту по имену Бранко, а из те љубави добили су и сина Сташу, који је лекар. Познато је да су јој се и отац и брат бавили хемијским инжењерством. У Бостон је дошла 1986. године као “Фулбрајтов” стипендиста и млад професор Технолошког факултета. Касније током времена почела је да сарађује са Бобом Лангером, оцем инжењерства ткива и то је била прекретница у њеној каријери.
Извор: Srbijadanas.com