Цар Душан је у Београду
Београђани кад им дођу гости из иностранства обично им покажу Калемегдан и Скадарлију, можда их одведу на Авалу и до Храма Светог Саве. Туристи из „региона“ имају обичај да прошетају до гроба друга Тита, виде „Маракану“ и обиђу сплавове.
Мало ко се сети да посетиоцима Београда предложи да посете гроб највећег српског владара– цара Душана.
Стефан Урош IV Душан Немањић био један од најважнијих и најмоћнијих људи тог времена у Европи. Рођен је као први син у браку српског краља Стефана Дечанског и принцезе Теодоре, кћерке бугарског цара Смилеца.
У чувеној бици код Велбужда, када су се сукобиле војске краља Стефана и бугарског цара Михаила Шишмана, млади Душан је водио главни напад најбољих српских бораца на Бугаре. Одређени историјски извори говоре да је Душан Силни лично одрубио главу бугарскоме цару, а велика победа српске војске обезбедила је краљевини Немањића да постане најмоћнија држава на Балкану.
На Васкрс 6854. (1346.) године у Скопљу, дотадашњи краљ „свих српских и поморских земаља и честник грчким странама“ Стефан Урош IV Душан Немањић крунисан је за цара Срба, Грка, Бугара и Арбанаса а његов син Урош крунисан је за српскога краља. Царску круну на Душанову главу ставио је српски архиепископ Јоаникије који је уочи крунисања проглашен је за патријарха.
Своју задужбину и место где ће да почива, велелепну цркву Светих Архангела, најмонументалније здање српског средњовековног градитељства, Душан је саградио поред реке Бистрици код Призрена.
Манастир је после доласка Турака 1455. године опљачкан и зарушен, а 1615 године до темеља је разорен а материјал однет за градњу Синан пашине џамије у Призрену.
Приликом истраживања манастирског комплекса 1927. године, професор Радослав Грујић, историчар, теолог и археолог, испод остатака саркофага пронашао је земне остатке цара Душана. На саркофагу од беличастог мрамора био је представљен цар са мачем на грудима.
Грујић је кости најмоћнијег Србина, готово кришом пренео у Београд и чувао их у картонској кутији у својој библиотеци. Кад су комунисти дошли на власт у Србији, др Грујић је царске кости донео у капелу Патријаршије где су скривене у тајности од тадашњих власти. Наводно, само је патријар Герман знао шта се ту налази.
На опште изненађење Централног комитета (што се види из касније објављених стенограма) СПЦ је 1968. године објавила да ће мошти цара Душана бити сахрањене у цркви Светог Марка у Београду.
Ту се и данас налазе, али на жалост, Београђани немају обичај да својим пријатељима који дођу у Београд покажу гроб највећег српског владара. Мало је народа у Европи који могу да се похвале да су имали своје цареве.
