Љубављу светац опомиње

Пише: Прота Ненад Андрић

У току Васкршњег поста 2009. године, у соби парохијског дома у Бањи Врујци, међу мноштвом икона на полици налазила се и разгледница из манастира Витовнице коју сам добио на дар од сада новоупокојене хаџи Вере Стевановић из Београда.
Хаџи Вера – која је иначе велики добротвор нашег храма Свете Великомученице Марине и задужбинар параклиса Светог Јована Богослова у Бањи Врујци даривала ми је ову разгледницу на којој је фотографија витовничког храма, светог оца Тадеја и његов гроб. Пошто сам преуређивао и распремао полицу, дозволио сам себи да неке иконице склоним тј. да одложим на друго место док не обезбедим простор за њих, а разгледницу сам одложио у фиоку са мислима: „Отац Тадеј није Светитељ, његову слику ћу склонити да не буде међу иконама, и овако нема довољно места ни за њих!“ То је било око десет сати увече, негде пред спавање, са мном је био мој седмогодишњи син Немања. Сутрадан, још није ни свануло, пробуди ме звук телефона. Јавим се онако дремован, када – хаџи Вера!
„Помози Бог, оче Ненаде, да ли се ви молите оцу Тадеју?“, поздрави ме хаџи Вера али и постави ми директно питање. За трен сам се препао, јер ми је одмах кроз мисли прошао догађај како склањам разгледницу коју сам добио од ње са ликом светог оца Тадеја, и да сам донео закључак да он није Светитељ.
„Не, не молим се, тетка Вера, тако сам је звао.“
Она ми каже: „Е, па молите се оцу Тадеју, ја сам ноћас сањала оца Тадеја – како ви и ја стојимо крај њега. Ништа друго вам не смем рећи. Само молите се оцу Тадеју.“ Разговор се завршио тако што сам јој објаснио шта сам претходно вече урадио са разгледницом, и да ми је јасна порука њеног сна.
После неколико дана исповедио сам се духовнику за овај мој нерасудљив поступак, и отишао сам на гроб светог оца Тадеја да му се поклоним, замолим га за опроштај, али и за заступништво пред Господом нашим Исусом Христом и Пресветом Богомајком.
Од тада отац Тадеј је за мене Светитељ, са љубављу Свеца ме опоменуо и поучио!
Тетка Вера се упокојила 2012. године, и сахрањена је у порти врујачке цркве са жељом да мноштво њених икона црквени одборници поделе присутнима на сахрани, да их чувају у својим домовима. Брат у Христу Душан Илић и Зоран Симић делили су иконе. Мени су даривали фотографију светог оца Тадеја, каширану на медијапану, наравно не знајући за претходни догађај, јер то ником нисам ни причао. Овај свети лик оца светог Тадеја као икону, чувам у породичном стану са разгледницом, пред којима гори кандило уз друге Светитеље и Крсну Славу Светог Георгија!
Молитвама светог оца Тадеја, Господе Исусе Христе помилуј нас!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.