Hotel za osumnjičene

CZ u Beogradu trenutno ima 900 stanara, poluotvorenog je tipa i za mnoge kriminace je kao hotel, sa delom koji zovu Hajat, sa odličnom hranom  i medicinskom negom

Piše: Dr Marko Lopušina

Kada je protekle nedelje kuvar u beogradskom Surčinu ubio pilota, svog druga, predao se policiji, a ova ga je smestila u čuveni zatvor CZ. To je zapravo Okružni zatvor Grada Beograda u koji se smeštaju uhapšeni i pritvoreni osumnjičeni ljudi za počinjena krivična dela i po neki osuđenik. Trenutno u CZ-u boravi oko 900 stanara.

Najviše stanovnika ove tamnice je iz Beograda i Novog Sada, jer se u ovim gradovima u Srbiji dešava najviše kriminalnih radnji. Godišnje u čitavoj Srbiji se održi 500 sudsksih procesa raznim delinkventima, a samo u Beogradu 300. Uostalom, 75 odsto svog počinjenog kriminala u Srbiji dešava se u Beogradu.

Kada sam posetio CZ u njegovim ćelijama bilo je 30 stranaca, uglavnom Arapa i ostalih migranta, koji su se između sebe tukli i čak ubijali dok su u Srbiji. U posebnim ćelijama su u pritvoru „ljudi u uniformama“, odsnosno srpski policajci, koji su osumnjičeni da sarađuju sa mafijom.

-Nikad nije bilo više policajaca u pritvoru nego sada, jer mnogi od njih rade sa kriminalcima – rekao mi je u poverenju jedan njihov zatvorski čuvar.

CZ je zatvor poluotvorenog tipa i ima svoja dva odeljenja i dve specijalne jedinice:  odeljenje za smeštaj osuđenih lica, zatvoreno odeljenje i posebno odeljenje zatvorenog tipa za smeštaj pritvorenih lica. Posebna pritvorska jedinica za izvršenje mere pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminalai Posebna pritvorska jedinica za izvršenje mere pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela ratnih zločina.

90 ZATVORENIKA ZARAŽENO KORONOM: Ministarka pravde Maja Popović obišla Okružni  zatvor i Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu

Ovaj zatvor je otvoren davne 1953. godine pod nazivon Centralni zatvor u Beogradu. Pod ovim nazivom je radio sve do 1968. godine kada je preimenovan u Okružni zatvor. Do te godine pripadao je policiji, a od tada, pa i danas pripada pravosluđu.

Zgrada zatvora je građena kao kompaktan objekat, a sastoji se od upravnog dela, pet blokova i četiri šetališta između blokova. Zgrada je površine oko 60.000 m2 i ima podrum, prizemlje i četiri sprata. Od toga Okružni zatvor u Beogradu koristi podrum, prizemlje, prvi i drugi sprat, a Kazneno-popravni dom bolnica u Beogradu koristi treći i četvrti sprat.

U ovom “zatvorskom hotelu” gostovali su, na primer, Željko Ražnatović Arkan, koji je svojevremeno unosio pečeno prase i torte da se počaste pritvorenici i čuveni Gazda Jezda, odnosno Jezdimir Vasiljević, vlasnik prevarantske piramidalne banke.

U CZ-u je bio smešten Miroslav Milošković, najveći srpski tajkun kada je osumnjičen da nije plaćao porez državi. Tada je oboleo i lečen je od raka. Uz pratnju čuvara zatvore Mišković je dok je bio u pritvoru odveden na sahranu njegove majke.

-Mišković je nudio finasijsku i humanitarnu pomoć našem zatvoru, a čak i političku podršku njegovih prijatelja, ako nam treba. Nije nam trebalo – govorio mi je jedan zatvorski ćuvar.

Zatočenik Okružnog zatvora je i Velja Nevolja Belivuk sa još 22 člana svog mafijaškog klana, koji čeka početak sudskog procesa.

-CZ je najbolji gradski hotel za osumnjićene i neke osuđene ljude, jer ovde imamo deo koji nazivamo “Hajat”. Imamo odličnu hranu. Imamo medicinsku negu, jer uz CZ je i zatvorska bolnica sa još 900 pacijenata. Imamo biblioteku i kapelu da se molimo Bogu. I imamo pravo na posete članova porodica – rekao mi je jedna pritvorenik.

Već tri puta sam lično odneo na dar knjige iz moje kućne biblioteke u CZ, da 900 stanara, osumnjičeni za razne dela, imaju šta da čitaju. Najradije čitaju lepu književnost, krimi romane, religijska dela i stručnu pravnu literaturu.

Nije naravno sve idealno i lepo u CZ-u kako opisuju neki njegovi stanari. Naročito nije bilo prijatno u poslednje dve godine, kada su svi, i čuvari i pritvorenici strahovali od korone. Srećom niko nije preminuo od ove bolesti. Ali su zato dvojica ljudi, jedan pritovrenik i jedan čuvak umrli u ovom zatvoru prirodnom smrću.

-Najveći broj pritvorenika su bolesni ljudi, jer pate od bolesti zavisnosti i često gube kontrolu svog ponašanja. Čak 60 odsto pritvorenih ima probleme sa narkoticima i zavišnoću od droga. Mi ih lečimo. To nas kao ustanovu košta 12 miliona dinara godišnje, koliko plaćamo njihove lekove. Mi hranimo 900 pritvorenih i 900 bolesnih u Zatvorskoj bolnici, za to godišnje plaćamo čak 50 miliona dinara za hranu saznao sam u CZ-u.

Troškovi rada na zbirnjavanju pritvorenih i zatvorenih ljudi u Okružnom zatvoru su svake godine sve veći. Uprava CZ prati način rada sličnih ustanova u Evropi, koje snižavaju troškove tako preko širenja alternativnih mera zatvaranja osumnjičenih ljudi.

-Nanogice su jedan od načina za kontrolu osumnjičenih lica. Trenutno u Srbiji 2.500 lica nosi nanogicu. Najviše ih je u Beogradu. Ovim se smanjuju troškovi pravosudnog čuvanja ljudi. CZ više nije moderan kao sistem upravljanja zaštitom i sankcijama delinkvenata – smatra mlada upravnica zadužena za alternativne mere u srpskim zatvorima.

Druga alternativna mera su radni pogoni za angažovanje pritvorenika, ali i lakših zatvorenika, kako bi dok su pod krivičnom sumnjom, a relativno slobodni, bili društveno korisni.

Bude li ova mera zaživela u srpskom pravosuđu zatvor CZ više neće biti hotel sa spavanjem i šetnjom pritvorenika, već fabrički pogon za proizvodnju roba i dobrih ljudi.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.