Zbogom Tozo i hvala za ono iz 1977.

Piše: Mihailo Ješić

Umro je i Predrag Živković Tozovac. Pre par sati, javi njegov kum Ratko Radenović, od korone, u bolnici „Dragiša Mišović“… Ima li kraja ovom nizu, tužnom, pretužnom.

Znao sam Tozovca, ne dobro, malo smo se druzili ,na pocetku moje karijere u “ Vecernjim novostima“ , a u vojsci u Zadru 1977.godine mi je strasno pomogao.

Voleo je „Večernje novosti“ i tih sedamdesetih godina, kada sam ja kao mlad novinar, dežurao noću, često je oko ponoći dolazio u redakciju da uzme sutrašnje izdanje. Odigrao bi i par partija šaha sa noćnim urednikom Sinišom Čičkom i tu smo se upoznali i zbližili. Kasnije smo i nekoliko puta popili piće u „Maderi“, a onda sam ja otišao u JNA, u zadarsku kasarnu 2, kod pošte na Relji.

Tu sam, posle obuke kod Nina, brzo prebačen u list „Protuavionac“ kod generala Mirka Mirtiča, a formalno šef mi je bio zastavnik Slavoljub Petkovic Pele. On je znao da sam u civilstvu bio novinar i jedno jutro dolazi uzbudjen u kancelariju i sa vrata vikne „Ješiću, poznaješ li Tozovca“. Zbunjen, odgovorim potvrdno, a on razvuče osmeh i umilnim glasom me zamoli da mu nabavim dve karte za koncert koji je imao u „Boriku“ za nedelju dana.

Ja zaćutim, razmišljam, a u glavi pravim plan kako da za te dve ulaznice dobijem što više. Kažem da ću probati, biće teško, nadam se, učiniću sve….

Odmah odjurim u grad, okrenem Tozovca i ispričam mu sve, a on se nasmeja i kaže mi da će moj starešina dobiti 10 karata, a da će posle koncerta njega, ženu i naravno mene voditi na večeru. Tako je i bilo, oficir je bio opčinjen, ja sam dobio stalnu propusnicu za izlazak u grad i svi smo bili zadovoljni. I Tozovac je bio zadovoljan, jer je najviše od svega voleo da čini dobra dela drugima.

Inače, popularni pevač se sa sadašnjom suprugom Emilijom Milom zabavljao 40 godina i tek prošle godine su se venčali. Iz prethodnog braka, dok je bio 20-godišnjak ima dva sina.

Njegovo detinjstvo je bilo tužno i teško. Oca Svetozara Tozu (od tuda mu nadimak Tozovac) koji je takodje bio muzičar, Nemci su streljali 1941.godine u Kraljevu. Kao desetogodisnjak Tozovac je morao da izdržava bolesnu majku i baku.

Tek 70-ih godina prošlog veka postaje popularan, ali sa hitom „Jeremija“ počinju nevolje. Tadašnje vlasti su je proglasile četničkom himnom i on je morao da beži u Nemačku na par godina. Kada se vratio, oduzeli su mu pasoš, ali mu ga je Tito, koji je voleo njegovu pesmu, vratio. Za danasnje političare je govorio da su izuzetno muzikalni – Mrkonjić, Dačić, Tadić su po njemu odlični pevači.

Hvala ti dragi prijatelju, dobri čoveče, neka se tvoj glas ori nebeskim prostranstvima, imaćeš i gore mnogo slušalaca.