На данашњи дан НАТО је почео да нас убија!
Данас се навршава 21 година од почетка злочиначки ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ), тада заједничку државу Србије и Црне Горе, без одобрења Уједињених нација. Напади који су почели 24. марта по наређењу Хавијара Солане и под командом америчког генерала Веслија Кларка трајали су 11 недеља.
Још није тачно утврђено колико је погинуло људи, процењује се да је страдало између 1.500 и 2.000 људи, међу којима и 79 деце.
У бомбардовању, које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. За 11 недеља свакодневних ваздушних напада, НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 25.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
Ове године, годишњица бомбардовања затиче Србију у ванредном стању, због епидемије коронавируса, па неће биит великог обележавања ове тужне годишњице.
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су разлицити подаци. Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара, мада се те процене крећу и до 100 милијарди. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак медународних војних трупа.
Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве медународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године. То је до тада била највеца операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немацке, Француске, Италије и САД.
Имена погинулих, мада је било неколико покушаја, још нико није пописао, зна се тачна бројка убијене деце (79) и 1002 припадника Војске и полиције.
Било је више иницијатива да се покрене тужба за злочине против наредбодаваца бомбардовања Србије из редова западних политичара и јастребова НАТО, али до сада држава Србија није смогла снаге, због притисака, уцена и отворених претњи са запада, нити је постављено питанје наплате огромне материјалне штете коју је претрпела Србија.
Такође се олако прелази преко чињенице да је у Србији од бомбардовања НАТО до данас све више оболелих о карцинома као последица бацања пројектила са осиромашеним уранијумом иако се један такав процес водио пред италијанским судом. Држава Италија је изгубила спор који су покренуле породице умрлих италијанснких војника од карцинома, а били су на служби на Косову.
