Дневник Лазара Тркље: Дан кад је Београд горео!

“Таман се спремам да узмем такси и настаје зврка мотора авиона изнад града, гледам кроз прозор, мислим наши су, противавионски топ опалио је у ваздух, још верујем нека проба, маневри. И даље се пуца. Када су били изнад ћуприје на Сави почели су један за другим да падају стрмоглице земљи.

Помислио сам тада авиони су непријатељски, а наши их обарају.

Међутим они су се спремали да спусте товар на бунтовни српски Београд, на народ који је пре неколико дана пљувао у лице његовом министру, посланику, и Хитлеру и целом немачком народу.

Све се одиграло за који минут. Са спрата сам сишао на улицу. Одједном у близини мене на 100 метара тресну бомба у парк на Теразијама крај хотела „Москва“. То је био довољан доказ да је рат.

Када су прве бомбе засипале Београд, београдска радио станица, док није погођена, могла је да јави народу да је нападнута Југославија, да се Београд бомбардује и да смо у рату са Немачком.

Ја сам се одмах склонио у подрум једне зграде у Балканској улици. Бомбе су на све стране трештале од којих су се тресле зграде и земља под њима. У подруму маса: жена, деце и људи. Обично су у спаваћим хаљинама. Вриска, јауци и запомагање.

Бомбардовање траје сат, можда и више, ко је још о томе водио рачуна. Главно је да се од првих налета остало живо. Излазим на улицу, цеста прекривена стаклом поломљених прозора и врата.

На многим странама избија дим. Београд је горео.”

(Из Дневика Лазара Тркље о бомбардовању Београда 6.априла 1941.години)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.