Завичају с љубављу из далеког Сиднеја

Чланови и пријатељи Завичајног удружења „Обровачко – Буковачки Сабор“ из Сиднеја на челу са председником Петром Лежајом и секретаром професором Мишом Гњатовићем, окупили су се и ове године да заједнички обележе славу манастира Крупе – Велику Госпојину.

Овогодишњи 7. по реду Сабор почео је ломљењем славског колача у цркви Светог Луке у  Ливерпулу, чинодејствовали су свештеници Александар Милутиновић и Бранко Васичић, а у наставку је у црквеној сали послужен  славски ручак за све присутне. Домаћин славе био је Марко Букоровић, са породицом а за идућу годину пријавио се Зоран Шапоња, такође са породицом.

Отварајући сабор Мишо Гњатовић је подсетио на податак да је манастир Крупа најзападнији манастир с оне стране Дрине, изграђен далеке 1317. године за време владавине Светог краља Милутина, у коме се преко 700 година служи литургија.

-Воштаница коју је упалио Свети краљ Милутин, никада неће бити угашена, јер Крупа, тај бисер православља, је била и остала бастион српског трајања и опстанка Срба на тим немирним северно далматинским просторима. Управо из тих разлога, а у настојању да не прекинемо традицију због ове ванредне ситуације изазване пандемијом короне, одлучили смо да се окупимо и обележимо нашу славу, упалимо свећу и пресечемо славски колач, овде у нашем храму „Свети Лука“, уз неизмерну захвалност Црквеном одбору на челу са оцем Александром, а који су све време били са нама од нашег оснивања“, рекао је Гњатовић и  захвалио домаћинима славе брачном пару Марку и Љиљи Букоровић.

Он је изразио наду да ће се уз Божју помоћ следеће осмо саборовање одржати у нормалним условима, без било каквих рестрикција, опет на црквеном имању у Росмору, уз подршку новог домаћина славе Зорана Шапоње.

Из Организационог одбора изражавају захвалност свима који су несебично уложили труд и напор да ово саборовање протекне успешно, као и свим гостима који су својим доласком учинили велику част и задовољство за памћење.  Свима њима Организациони одбор се још једном захваљује уз велики поздрав – Видимо се догодине!

Дужни смо да кажемо и то, да поред завичајног, поменуто удружење има и хуманитарни карактер, јер учествује у многим акцијама помоћи родном крају и тамошњим житељима. До сада је прикупљено 56.000 долара хуманитарне помоћи, што је за похвалу.

Чувајући буковачку традицију и обичаје које преносе потомцима на овдашњим аустралијским просторима ради очувања националног идентитета, чланови овог удружења заслужују комплимент на раду и труду, доказујући на тај начин љубав према родном завичају.

Текст и фото: Јоца Гајесков/Српски глас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *