Учинићу све да закон будe у корист мајки!

Министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић последњих месеци обилази општине и градове по Србији да би стекао слику о демографској ситуацији у тим срединама и упознао се са проблемима грађана, јер је, како каже „демографски слом коме сведочимо“ проблем изнад свих проблема у Србији.

Када је реч о првим конкретним потезима, министар Дмитровић истиче да ових дана почиње јавна расправа о изменама и допунама закона о новчаној помоћи породицама наглашава да ће се урадити све да решења буду у корист мајки.

Објашњава да је обилази Србију, и снима терена, како каже, где би крајем године или почетком наредне требало да се представе стратешки документи, односно решење проблема о чијој тежини најбоље говоре подаци Републичког завода за статистику – да је у Србији у прошлој години забележено дупло више умрлих него рођених.

Дмитровић у интервјуу за Танјуг каже да је пад наталитета који се бележи код нас последњих неколико деценија, а који се интензивирао задњих 20-25 година, карактеристичан за целу земљу.

„Имамо од богатих општина до оних најмање развијених и средње развијених, негативан однос морталитета и наталитета који је огроман“, истиче он.

Подсећа да је држава пре три године реаговала, што је, како каже доказ да је политички врх схватио размере тог проблема.

Влада Србије је 2018. године за мере популационе политике издвојила 566 милиона динара или пет пута више него годину дана раније. Држава се обавезала на појачану инспекцијску контролу послодаваца, како се не би дискриминисале жене које желе да рађају, те на улагање у образовање и боље услове рада и живота деце са сметњама у развоју или неким потешкоћама, а Дмитровић каже да је то дало одређене резултате.

„Подигнута је стопа родности са 1,46 на 1,52“, каже Дмитровић уз констатацију да је то било пре короне.

„Корона је направила хаос“ 

„Али је корона направила хаос“, констатује он, а као једну од последица пандемије наводи да је, рецимо, током 2020. године у Србији закључено 10.000 бракова мање него годину дана раније и да, како каже, жели да верује да је то последица мера које су уведене против пандемије и тога што “ Срби желе да организују свадбе са 500 људи…“.

Али додаје да мисли да су узроци вишеструки.

Зато каже одговор на овакву ситуацију захтева озбиљну анализу и разговоре, а одговор на питање наталитета мора бити свеобухватан.

Када је реч о Закона о финансијској подршци породици са децом, према коме, између осталог, све маме које имају мање од 18 месеци рада пре отварања трудничког боловања добијају мању накнаду зараде од оне коју би добијале по старом закону, те да ли ће подржати иницијативу за другачију расподелу средстава за прво,друго, треће, четврто дете… Дмитровић каже да Министарство може да помогне.

Однос послодаваца према женама 

Лично ће каже поднети и иницијативу влади да се проблематичан однос послодаваца према женама које желе децу, промени.

„Жена од 26,27 година долази до послодавца и говори да је остала у другом стању… Она је тог тренутка за тог човека непријатељ број један у том систему и те жене се ретко кад врате на исте позиције и добијају исте плате. Оне су шиканиране на све могуће начине, а посебно ако имају једно дете, а чекају друго, тада су у пакленој ситуацији у тим фирмама“, наводи Дмитровић.

Напомиње да се мора сести и разговарати о томе.

„Да неке приватне јаке фирме, банке, осигуравајућа друштва, младим радницама у уговору стављају ставку да не може да остане у другом стању 10 година. Морамо да седнемо да видимо шта држава може да каже послодавцима, како не би поступали тако“, каже Дмитровић.

Наводи и да се не може учинити много без подршке целокупне владе и указује да је Министарство за бригу о селу најближи „партнер“ у решавању демографског проблема и заустављања гашења села.

Идеја да се откупе напуштене куће 

„Имамо идеју да откупљемо куће које су напуштене, да обнављамо та имања и да распишемо конкурс за младе који желе да се враћају у те мале вароши, у села. Ту желимо да испитамо терен и да улажемо, што влада, што локална самоуправа“, наводи Дмитровић.

Јер, каже, дошло се до свести да је срамота живети на селу и да је увреда бити сељак.

„Зашто би онда неко својој деци стварао могућности да остане на селу“, пита он.

Подсећа да је наша земља од 1945. године имала снажну миграцију становништва из села према индустријским зонама и градовима, где се, истиче, није обраћала пажња шта ће се догодити са селима.

„Изгубили смо 4.000 села, а ту држава треба и мора да помогне. Нико није и никада неће поправити наталитет у солитерима и становима. Не кажем да све треба преселити на село, него треба наћи меру између развоја градова и обнове малих вароши“, закључује Дмитровић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.