У Теслином Смиљану литургија у празној цркви

Српске породице у Госпићу, којих је прије рата било на десетине па и стотине, данас се могу избројати на прсте. Самим тим и више него често дешава се да на литургијама у цркви Светих апостола Петра и Павла у Смиљану нема никога осим свештеника, попадије и њихово двоје дјеце.

Парох госпићко-смиљански Драган Михајловић, који већ осму годину службује у Смиљану у цркви Светих апостола Петра и Павла, говорио нам је о томе како данас живе Срби у Госпићу, колико их је остало те да ли се и колико људи враћа на своја огњишта.

–  У Госпићу је данас остало свега седам српских породица, а до посљедњег рата било их је више од 56 одсто. Од тих седам породица, чланови из три су запослени у болници или у приватним фирмама, док су остало пензионери –  каже свештеник Михајловић, који је поријеклом из Републике Српске, односно из Бијељине.

Због тако малог броја Срба данас у Госпићу, наводи, понекад се деси да нико не дође на свету литургију.

– То се посебно дешава у зимском периоду, тако да на литургији само будем ја, попадија и наше двоје дјеце. Господ Исус Христос је рекао: “Гдје су двоје или троје сабрани у име моје, онда сам и ја са њима”. Тако да литургије редовно држимо и онда када нема никога – наводи свештеник Драган који је у Госпић стигао 2016. године и био први православни свештеник који је од 1991. године заноћио у том граду.

Осврћући се на повратак, каже да је ситуација тешка, те да су они ријетки који одлуче да се врате и живе на свом огњишту углавном пензионери или људи старијег животног доба.

– Мало је живље љети. Дођу људи из Републике Српске и Србије да обиђу овдје куће,  посјете пријатеље па онда дођу и на богослужење – наводи свештеник.

Упркос таквим суровим околностима бори се и за оно што је незамисливо, а то је обнова светиња и њихово чување.

– Радимо на обнови светиња у складу са могућностима. Гдје год смо могли, нешто смо и урадили. Храм у Смиљану је потпуно обновљен и фрескописан прије двије године. Раније је замијењен стари, дотрајали кров, а након фрескописања је ураћен и нови камени под – наводи свештеник Михајловић.

Храм Светих апостола Петра и Павла изграђен је 1765. године, а порушен 1941. године. Овај храм након скоро пет деценија, тачније 1986, је  обновљен, а у овом храму службовао је и отац Николе Тесле, Милутин. Српски научник крштен је у овом храму у Смиљану 1856. године.

Награда за очување наслеђа

Труд и залагање свештеника Драгана Михајловића препознала је и Теслина научна фондација која му је додијелила награду за очување Теслиног насљеђа. Свештеник Михајловић свим заинтересованим који посјете Гопсић и сам Смиљан преноси информације из Теслиног живота и о његовом поријеклу.

Извор: Глас Српске 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *