Пепино симбол борбе добра против зла

Ђузепе Пепино Импастата замерио се мафији Гаетана Бадаламентија својим писањем и извештавањем и постао њихова жртва, али и икона борбе против организованог криминала

Пише: Предраг Т. Савић

Свака јавна прича о Конвенцији ОУН из Палерма, која је окосница борбе против организованог криминала, представља окидач за многобројна различита мишљења. Следе салве похвла, али и врло „организованих“ критика. Све то је доказ вечите борбе између добра и зла, између антимафијашке и мафија кулутуре. Моје гостовање у емисији Fajter (Glas javnosti) аутора Nebojša Vuković је најбољи пример за то.

Они добронамерни се посебно интересују и шаљу питања:

Како је то захваљујући филму и уметницима један релативно скроман новинар, песник, сатиричар и политичар из малог градића Ћинизија (где га за живота готово нико није подржавао) постао икона борбе против организованог криминала?

За тај случај Ђузепеа Пепина Импастата први пут сам чуо на Копаонику, 2003. године, на међународном скупу у организацији ОУН (који сам отворио као помоћник српског министра правде) поводом имплементације Палермо конвенције у домаћа законодавства.

Ђузепе Импастато познат и као Пепино (5. јануар 1948 – 9. мај 1978), из малог места Ћинизи, крај Палерма, првенствено због новинарског извештавања на Радио Ауту и новима штампаним на шапириграфу (герштетнеру) преко пауса, замерио се Мафији, која је наредила његово убиство 1978. године. Везали су га за  пругу, разнели експлозивом и прогласили терористом!

Беспоштедна борба да се докаже да Пепино није терориста и да се казне налогодавац и убица, трајала је више две од две деценије. У тој борби за правду битну улогу одиграли су филмски ствараоци и други уметници, као и неке грађанске организације. Посебно је значајан филм I cento passi (Стотину корака).

То је италијански биографски филм снимљен 2000. у режији Марка Тулија. Протагонист, кога тумачи Луиђи Ло Каскио је Импастато, младић који 1970-их постаје један од антимафијашких активиста на Сицилији, успркос томе што је одрастао у породици пословно и родбински повезаној са Мафијом. I cento passi, направљен у време док се још водио процес Импастатовим убицама и премијерно приказан на венецијанској Мостри. Филм је освојио низ престижних награда.

Пепино је живео на сто метара од куће Гаетана Бадаламентија, мафијашког шефа који је наручио његово убиство.

Гаетано Бадаламенти добио је доживотну затворску казну 11. априла 2002. године, а поменуто растојање од сто корака данас је обележено плочама на тротоару са исписаних сто имена жртава мафије.

Пепинова мајка, Фелиција Бартолота Импастато, реаговала је на пресуду на веома достојанствен начин:

„Никада нисам гајила жељу за осветом. Све што сам урадила је позив на правду за смрт мога сина. Морам да признам да сам изгубила наду после толико година чекања, никада нисам мислила да ће доћи до овог тренутка. Сада осећам много задовољства, одувек сам знала шта се десило, Бадаламенти је често звао мог мужа Луиђија да се жали на Пепина, и мој муж га је молио да не убије дечака.“

Меморијал у Ћинизију, као један од три италијанска антимафија музеја носи име Пепина и Фелиције Импастата!

Насловна фотографија: Јасна порука – наставља се борба за Пепинове идеје