Битка до последњег за спас српског краља

Док одлазимо у правцу запада, иза леђа нам остаје поглед на вис Чемерно који због јаког сунца нисам могао да фотографишем. Пусто Чемерно са својим великим историјским тајнама…

PetarI-Karadjordjevic.jpgУ новембру 1915. аустроугарска војна команда добила је информацију да српски краљ Петар I са двором и владом иде ка Рашкој, у повлачењу ка Јадрану, након што су попустиле и последње српске одбрамбене линије над најездом германских армија са севера. Са правца наступања ка Краљеву и даље Врњачкој бањи, издвојене су две веће формације са специјалним задатком – заробити „Опа Петер“, деда Перу, српског краља, на препад и тиме „блиц“ нападом обезглавити жилаву Србију, приморати је на пораз и завршити са тим балканским проблемом.

Видевши са врхова Столова да се одвајају аустроугарске трупе и уместо ка Бањи иду ка Рашкој, српској врховној команди је брзо постало јасно о чему је реч: краља је једино могуће сачувати уколико се запоседне Чемерно и ту пружи довољно јак отпор, бар док се не евакуише даље из Рашке.

Тако је и било: у великом снегу и страховитој зими, српски војници, углавном резервисти из Драгачева и околине, успели су да зауставе продор, после два дана огорчене одбране. На вису Смрдиште, кад је све било готово, остало је да лежи 2.000 јунака и близу 1.000 нападача, аустријских планинаца, вештих брзом кретању кроз планинске масиве. Опа Петер је спашен и евакуисан даље, на сигурно.

Аустроугари су сакупили око 700 својих палих војника из дубоког снега и сахранили их у импровизованом гробљу. Године 1932. сви су били ексхумирани и пребачени у домовину. Српске војнике су оставили, тако како су изгинули. Када се у пролеће снег отопио тела су им разнеле животиње…

Ми данас знамо како су пролетери штитили одступнице, од Кадињаче и Љубиног гроба до Дрвара, али за Чемерно и битку до последњег, за слободу краља и част земље – нисмо чули, углавном. Године 2019. град Краљево је подигао скромно спомен обележје на вису Смрдиште, у знак сећања. Име виса је, каже локална легенда, настало након пролећа 1916, када се туда ширио кужан ваздух након топљења снега…

Текст и насловна фотографија: Бане Гајић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.