Васкрс српске вере у Мајамију

МОЛИТВА ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ: Почетак црквеног организовања у Мајамију

Фотографија корисника Ненад ЦвјетковићСЕРИЈА ПОРТАЛА „ТАМО ДАЛЕКО: ФЛОРИДA (3)

Пише: Ненад Цвјетковић

Група најбогатијих Срба стигла је са севера америчког континента и сконцентрисала се у на крајњем југу Флориде, у граду Мајами да тамо проведе пензионерске дане. Међу њима треба поменути Милутина Мићу Танасијевића, сликара наиваца, Крагујевчанина, у Америци познатијег као Џон Паркер, фармацеута Михајла Коњевића и супругу Милену, доктора Мариа Монтано Вуксановића, експерта за хемију, архитекту Илију Глигоријевића, градитеља скупих вила. У Мајамију су живели сликар Воја Стаменић и његова ћерка Виолета, манекенка и фото-модел. Њене слике су својевремо красиле насловне странице америчких модних часописа, а слике њеног оца су у Музеју уметности Америке и Народном музеју у Београду.

Најбогатији Срби су свакако Милан Мандарић, власник електронске компаније „Санмина“, и Питер Џонсон, односно Петар Пера Ђурђев, рођени Београђанин, менаџер, бивши џокеј и тренер тркаћих коња. У бизнису су такође били успешни Мајкл Минић, грађевинар, те Ден Драгаш и Александар Аца Сретковић, трговци некретнинама.

Мисија „Свети Симеон Мироточиви“ у Мајамију 1978.

Мајами је класичан пример да за покретање духовног живота није довољно имати само новац. Мала група посвећених и национално свесних Срба, одлучних и побожних људи решила је да оснује мисију Српске православне цркве веома касно, тек 1978. године. Благословом надлежног владике формирана је мисија „Свети Симеон Мироточиви“ и изабран први Одбор повереника: председник Мајкл Ј. Маринчић; потпредседник Бранислав Квајић (преминуо ове године), благајник Руди Матијевић, секретар Олга Матијевић, те чланови: Петар Кнежевић, Андреј Косовић, Станимир (Стенли) Стојковић и Џенет Мештровић. Због недостатка адекватног објекта служба је у то време, као и у осталим деловима Флориде одржавана по парковима, у приватним кућама, изнајмљеним просторима… Први свештеник је био прота Петар Милошевић, кога је наследио Никола Секулић.

Освећење темеља новог храма 2013. године

Године 1979. купљено је имање са малом кућом. Од 1984 до 1999. парохију су опслуживали свештеници Петар Петровић и Стокан Ћирковић. У време када је Бранко Франовић био председника Управног одбора (1995. година) проширено је имање куповином суседне парцеле… Земљиште је очишћено, испуњено са 360 камиона речног камена, и припремљено за изградњу Дворане, вишенаменске зграде која ће задовољити верске и социјалне потребе растуће српске заједнице Јужне Флориде. Тада су под покровитељством цркве Светог Симеона одржана два велика догађаја, све у циљу финансирања изградње тог објекта: „Голф турнир“ Српске националне федерације, и „Прва српска лопта“.

Прота Светозар Веселиновић био је свештеник од 1999, до упокојења 2015. године. Тих година, када је Ратко Крављанац изабран за председника Црквеног одбора, завршена је шкољка зграде. У Дворани се налази модерно опремљена кухиња, помоћне просторије, и стан за свештеника и његову породицу. Велика бина је служила као олтар.

Фотографија корисника St.Simeon Serbian Orthodox Church
ПОНОС СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ : Фолклорна група Балкан на слави Кола српских сестара  2018.
Фотографија корисника Milan Krstic
САДАШЊИ ПАРОХ: Прота Милан Крстић

У 2013. години започета је изградња новога храма на имању, одмах поред постојеће зграде. Пошто су парохијани одлучили да не узимају зајам, зграда цркве је грађена полако. Лета 2016. године, када је протојереј-ставрофор Милан Крстић дошао за пароха цркве Св. Симеона у Мајамију, неки детаљи у унутрашњости храма су преправљени. Завршавају се подови и зидови храма, укључујући климу и струју. Завршен је мермерни под са два медаљона са дизајном византијског орла. Велики донатор Раде Пењевић, се потпуно посветио изградњи цркве, проводећи време са радницима. Врата од махагонија су наручена у Хондурасу. Дуборез и иконописање раде Драган Петровић из Београда и зограф Миле Тодоровић из Јагодине. Полијелеји стижу из Грчке. Ова црква има Недељну школу и Фолклорну Групу „Балкан“.

 

СУТРА: Срби у Орланду и Норт Порту

*Реализацију овог пројекта помогла је и подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *