Аутентични филм о зверствима на Козари

Ових априлских дана, после званичне париске конференције биће обелодање комплетан програм овогодишњег 75. Канског филмског фетивала, када ћемо добити одговор и на питање да ли ће у програму „Кански класици“ бити уврштен и приказан филм „Од ратног дописника Курта Нехера”, аутора Данка Васовића, познатог новинара и публицисте из Београда.

Реч је о аутентичном историјском , али и филмском открићу, које говори о немачкој „Операцији Козара”, пре скоро тачно 80 година, једном од најкрвавијих злочиначких догађаја током Другог светског рата, са ознаком „г” (геноцид).

„А онда је дошао најужаснији део од свега од којег се свима заледила крв – жена је почела да вришти снажно и дуго и стотине су се јавиле на њен позив. Мушкарци, жене и деца бацили су се зверским интензитетом на наше редове. Чинило нам се као да смо присутни тренутку формирања исконске људске хорде, са људима који нас јуре у таласима, намерни на самоуништење и без памети од сваког страха. Њихова лица су била зверска, припадала су заиста нижој раси“.

Ово је цитат из оригиналног новинског извештаја објављеног у „Зидојче цајтунгу” у јулу 1942. године, са потписом прослављеног немачког ратног репортера Курта Нехера који се јављао са терена. Тај терен је био Козара, ти мушкарци, жене и деца са „зверским лицима која припадају заиста нижој раси” су били локални српски народ (побијено 13.000, а 68.000 одведено у усташке, немачке и норвешке логоре), ускоро и партизани (од 3.500, преживело је њих 1.900), а ти „наши редови” на које су се „они бацали са зверским интензитетом” били су припадници немачких и усташких војних јединица под командом генерала Фридриха Штала (командант 714. пешадијске дивизије Вермахта) и Анте Павелића.

Аутор филма Данко Васовић
Ратни извештаји Курта Нехера чувају се у Националном архиву САД у Вашингтону, део и у берлинском Архиву, а део педантно током рата камером сниманих „Сликописа НДХ” чува се у Архиву Југословенске кинотеке.
Највише на основу „Сликописа” под бројем 38, Данко Васовић – аутор књиге „Валдхајм” и документарног филма „Валдхајм – скривено зло” (истрајно се бавио демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и аустријског председника Курта Валдхајма у ратним дејствима у западној Босни) – још пре пет година је снимио документарац „Од ратног дописника Курта Нехера”. Рад на постпродукцији дуго је био одлаган због личних и породичних разлога аутора, али је у јануару ове године Васовић коначно све завршио и филм званично пријавио за учешће на 75. Канском фестивалу.

Реч је о једночасовном филму на енглеском језику и отуда под називом „By Kurt Neher War Correspondent”. Васовић каже да оригинални Нехеров извештај „прате оригиналне слике снимљене камером НДХ” и да се захваљујући „оригиналним усташким сликописима јасно види Курт Нехер с бележницом у рукама”.

На оригиналној целулоидној траци остали су забележени почетак операције, састанак и руковање генерала Штала и Павелића, полазак са загребачког колодвора, долазак у Костајницу и извођење борбених операција којима је Нехер био присутан.

–Трагајући за доказима учешћа Курта Валдхајма у крвавим ратним операцијама на тлу Југославије током Другог светског рата, прегледао сам сате и сате оригиналног снимљеног материјала и „Сликописа НДХ” који се чувају у нашој Кинотеци и још тада сам уочио често присуство једног човека, обученог у одело и са бележницом у рукама, који у стопу прати немачког генерала и официре, стално нешто записујући, онако педантно како Немци умеју. И тада сам коначно успео да дешифрујем ко је он – Курт Нехер, најбољи немачки ратни дописник из времена немачког Трећег рајха. Ја сам, дакле, тада тражећи једног Курта налетео и на другог Курта и одмах сам се сетио да сам у Националном архиву САД у Вашингтону, проучавајући немачка документа која су се тицала Козаре, прочитао и тај Нехеров ратни извештај под насловом „Битка на Козари” – каже Васовић и додаје:

-Мој филм је необичан јер је сценарио за њега практично написао сам Нехер, а снимила га је најбоља усташка камера.

Иначе, „јунак” Васовићевог документарно-архивског филма је још током Другог светског рата објавио две књиге – „Србија, Грчка, Крит без непријатеља” (1941) и (коауторски) „Наша борба на Балкану” (1942), после рата је био новинар ЦДФ телевизије све до пензије и писац још неколико књига („Северна Африка не налази мир”, „Војник и технологија”) и више „Годишњака Луфтвафе”.

Извор: Политика 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.