Сусрети краља Александра са народом

Пише: Саша Недељковић

Краљ Александар  је стално обилазио земљу. У долини Сане (у Босни) на домак села Расаваца 6. јуна 1924, сасвим изненада појавила су се два аутомобила из којих су се искрцали путници у официрској униформи. Међу њима је била једна путница у скромној одећи.

Био је леп летњи дан, време ручку, па су путници поседали у гају крај пута на зелену траву и послужили се хлебом и сиром. Сељаци из села, људи, жене и деца, нису знали ко су путници и без устезања разговарали су са путницима. Путник, црномањастог лица, орловског носа и вечног осмеха на уснама у златним цвикерима на очима и путница плавих очију својом љубазнишћу су привлачили пажњу сељака, миловала децу и давали им од свог залогаја. Распитивали су се о селу и сељацима, о цркви, о школи и учитељуи о свему што је могло занимати људе који воле село и сељака. Путник са осмехом на уснама упитао је једног чичу, који је пушио своју лулу :

-А има ли у вашем селу добровољаца?

-Има, како да нема. И мој је син био добровољац – одговорио је сељак.

Баш тада је пришао сељак, средњовечан, са шајкачом на глави. Пришао је путнику, лупнуо ногу о ногу и војнички поздравио уз речи:

-Ваше Величанство ! Ја сам Н.Н. Добровољац, који се под Врховним Заповедништвом Вашега Величанства борио на солунском фронту .

Речи су пале међу сељаке као гром из ведра неба.  Нико није умео ни речи да проговори, док чича не викну:

-Живео Краљ! Живео Краљ и Краљица! Прихватили су остали. За један трен отрчали су сељаци у село  и најавили долазак краљевског пара. Сво село је било на друму, кроз густи шпалир сеоског света, који је махао рукама, клицао и плакао, пројурила су два аутомобила са краљевским паром и пратњом у смеру Расавци – Приједор, где су такође изненађивали народ кудгод су прошли. Сељаци су гај где су ручали, назвали „Краљевски Гај”. (1)

Краљ и краљица били су 7 јула 1924. у Книну на пролазу за Грачац. Становништво је бурно акламирало. Код Соколског дома краљ је изашао и био му је представљен старешина соколског друштва брат Ђуро Покрајац. Краљ Александар се интересовао за напредак соколског друштва. Након тога краљевски пар је наставио путовање до Грачаца где је чекао дворски воз. (2)

Краљ је посетио и соколиће на таборовању. Београдски соколићи провели су око 4 недеље на Бледу 1922. Табор се састојао од белих шатора од којих је сваки носио име којег познатог соколског радника или првака. Око шатора уредили су цветне насаде и путељке. Омладина се бринула за своје снадбевање сама, а живот у логору спроводила је као војници, не заборављајући разне вежбе, пливање, веслање и излете. Истовремено су краљ и краљица боравили на Бледу у вили Сувобор.

Соколићи су примали посете Словенаца, Хрвата и Чеха. Једна је госпођа донела деци колача вредности 800 динара. И други су доносили поклоне. Једног дана дошао је краљ па су га соколићи дочекали поздравивши га као војници. Касније је добацио у шали:

-Доћи ћу ја једне вечери, да видим, како ви правите узбуну!

Прекосутра је тачно у поноћ дошао у логор. Одмах је наишао на стражу, која је седела поред великог шатора и разговарала. С њом је обишао све шаторе, разговарао са будним и испитивао их, покривао је малу децу и сасвим се задовољно вратио у своју вилу. (3) У чланку  „Краљ и соколство” у часопису  „Железнички венац” учесник тог догађаја Михаило Д. Костић описао је шта се дешавало. Краљ се руковао са соколима и разговарао, питајући свакога за име, одакле је, ко су му родитељи, да ли му се свиђа живот у соколском логору, и сваки је морао да призна чиме није задовољан и шта би још желео.

Једног дана, један мали соколић је изјавио да би желео сваки дан да једе јабуке и да се вози чамцем по језеру. Истог дана се возио чамцем са краљем и краљицом и добио је јабуке. Ноћна стража имала је праве пушке али нису имали праве метке него ћорке. Михаило Д. Костић је био једне ноћи одређен за командира логорске страже. Док су стражари седели поред ватре разговарајући о летовању прошле године, нека прилика им се приближавала, застајкујући иза сваког дрвета на које је наилазила. Због шуштања лишћа стража је ипак обратила пажњу. Соколски стражари су узели пушке, устали и повикали „Стој”. Прилика није обратила пажњу на заповест, и  стално се приближавала. Стражари су поновили „Стој”. Прилика се примицала нешто бржим корацима него мало пре. Кад су стражари викнули „И по трећи пут кажем стој, или ћу …” прилика се хитрим скоком појавила неколико метара испред страже. Чуло се питање:

-Шта радите соколи ?

-Ето, причамо, Ваше Величанство – изненађени соколи су одговорили.

После рапорта краљ је питао

-Да се нисте уплашили? Обећао сам вам, да ћу доћи по ноћи и ево ме, да видим јесте ли спремни за узбуну!

Није дигнута узбуна а краљ је обишао логор и соколе који су спавали. (4)

Краљ Александар и краљица Марија посетили су 1925. Приморје. На Приморју посетили су Бар, Улцињ, Спич, Свети Стефан, Будву, Грбаљ, Тиват, Котор, Херцег Нови, Рисан, Пераст, Дубровник и Цавтат. У Цавтат је дошло мноштво света из Конавала да дочека краљевски пар. Цело место било је искићено, а испред цркве св. Николе подигнут је славолук. Званична посета била је отказана. Преко 500 излетника  укрцало се на пароброд „Затон” да у Дубровнику виде краљевски пар. Кад је брод био код острва Супетра, сусрео се са моторним чамцем на коме је био краљевски пар. Излетници су препознали краља и краљицу и стадоше поздрављати клицањем и махањем. Брод је окренуо према Цавтату. Опазивши чамац ратне морнарице, слушајући звиждук „Затона” и његов повратак, неки се сетише у Цавтату шта би то могло бити, те се раширила вест „Краљ долази”. Краљ и краљица су се искрцали пред славолуком крај цркве Матице, где се већ било окупило доста народа, а краљевски пар  праћен од чете домаћих коњаника упути се ка Маузолеју Рачића. Стала су звонити звона, пуцати мужари, народ се са свих страна окупио, излетници су се са „Затона” искрцали и разврстали по обали, да дочекају краљевски пар.

На повратку из Маузолеја краљевски пар се зауставио код „Цавтајске Удруге Пчелица”, где им је учитељица Јелка Миш показала богату збирку народних везова. Кад су дошли на обалу народ их је бурно поздравио, а краљ сав раздраган уђе међу народ и са многима од њих се руковао. Код Фрањевачке цркве укрцао се у дворски ауто да крене према Дубровнику. Код славолука  поздравио је краљевски пар дон Ђуро Кречак, жупник Ћилипа. Бурно поздрављен од свог народа дворски ауто праћен од 20 коњаника одјурио је пут Дубровника. Кад је дворски ауто прошао празан пут Цавтата многи су се у Жупи досјетили, да ће се краљевски пар повратити из Цавтата преко Жупе. У листу „Народна Свијест” истакли су:

„Тај глас окупи на главну цесту и старо и младо и кад су се Н.Н.В.В.  враћала народ их је свечано поздрављао поклицима, махањем рубаца обасипљући ауто цвијећем. Н.В. Краљ се је зауставио у Плату, Млинима и Чибачи и разговарао са народом.” (5)

Краљ Александар је провео 1933. неколико дана на Плитвицама, одакле је полазио на излете по Лици и Приморју. Соколско друштво Загреб I приредило је штафету од Загреба до Плитвица. Од Загреба до Плитвица трчало је 62 тркача носећи поздравну адресу краљу. Последњи километар штафете до Плитвица трчао је др. Лаза Поповић, професор медицинског факултета у Загребу и стари соколски борац. Тркаче штафете целим путем је народ срдачно поздрављао.

Обилазећи Лику краљ је посетио и соколски окружни слет у Госпићу 23. јула 1933. На путу до Госпића народ је масовно дочекивао краља приређујући му овације. Сва села куда је прошао краљ била су окићена заставама, цвећем и зеленилом. На улазу у Госпић краља је дочекала соколска музика и почасна чета војника. Краљ је прошао кроз густи шпалир масе народа, возећи се аутомобилом по путу обасутом цвећем и покривеном саговима уз овације народа, грување топова, звоњење звона и уз свирку многих музика од којих двеју соколских. Краља су поздравили председник  госпићке општине Колаковић  и народни посланик Исо Богдановић. Ушавши на соколско вежбалиште краљ се упутио ка краљевској ложи, која је била окићена цвећем, саговима, зеленилом и заставама. Пред краљем је одржан дефиле народа, који је трајао сат и четврт. Пре почетка вежбе краља је поздравио старешина соколског друштва Госпић др. Петар Зец. У свом говору је истакао:

– Личко Соколство живо се помлађује и напредује у свом животу, јер наилази на пуно и успешно разумевање за своје узвишене идеале код овога сиромашнога, поштенога и јуначкога народа.

Краљ је одговорио:

-Драги Моји Личани! Дошао сам радо и с пуно вере у моју кршну, али увек поносну Лику, међу Вас, моји храбри Личани, који сте од увек били надахнути оним великим идејама националног и државног јединства, које је потакло Вашу браћу на велико херојско дело за ослобођење целог нашег народа. У одлучном тренутку, кад је требало с пушком у руци искупљивати своју националну слободу, која се може само у слози и јединству очувати, Личани  су се први добровољно одазвали и тиме стекли признање.

Краљев говор био је праћен  урнебесним клицањем. Госпићко соколско окружје извело је јавну вежбу на којој је присустовао краљ Александар. Краљ се радовао вежбама сеоских соколских чета. (6) Краљ је обилазио земљу и био је са одушевљењем дочекиван. Каснија пропаганда трудила се да што више оцрни лик  и дело краља.

Насловна фотографија: Краљ Александар у Бјелопавловићима 1932. године

*Аутор је члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. Исаије Митровић,  „Краљ међу сељацима”,  Уредник Душ. Мил. Шијачки, „Наш највећи краљ”, књига I, стр. 88, 89;
2. „Краљев интерес за Соколство”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 232;
3. „Југославенско Соколство”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, август-септембар 1922, бр. 8 и 9, Год. I, стр. 219, 220;

1. Михаило Д. Костић, „Краљ и соколство”, „Железнички венац”, Београд, 15.11.1934, бр. 22, стр. 14;

5. „Њих. Вел. Краљ и Краљица у Дубровнику”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 1. октобра 1925, бр. 40, стр.2;
6. „Њ. Вел. Краљ међу Соколима”,„Соколски гласник”, Љубљана, 28 јула 1933 бр. 30, стр. 1;