На Закон о заштити ћирилице Србија заборавила

Од усвајања Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма у Србији навршава се тачно шест месеци, што значи да би овај пропис, по процедури, требало да почне и да се примењује. Међутим, назнака да ће се то догодити нема.

Према том закону, сви државни и локални органи у Србији, јавна предузећа, школе и факултети, јавни сервиси РТС и РТВ и други од данас би морали да употребљавају ћирилично писмо. Али, њима још нико није послао обавештење о томе шта би и како требало да учине да би испоштовали законску обавезу.

Истовремено, лингвисти које смо питали очекују ли да закон почне доследно да се примењује кажу да не постоји ниједан разлог да тако не буде, те да су сви на које се односи имали довољно времена да се припреме.

-Нема сумње да ће сви државни органи и институције, али и сви које је закон обавезао прећи на ћирилицу ако већ нису, јер то подразумева примена закона – каже, за „Новости“, проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. – Знамо за случајеве да су институције које су користиле латиницу већ прешле на употребу ћириличког писма.

Наш саговорник верује да држава неће имати великог посла у обезбеђивању примене закона. Ипак, упозорава да држава мора јасно да стави до знања да је овај закон донесен како би се примењивао и да покаже да су јој српски језик и ћирилица значајни.

-Тиме би држава сведочила да на нашем европском путу поштујемо своје вредности – истиче Танасић. – Ако би било негде и избегавања његове примене, држава врло добро зна како да поступи – показала је то у много случајева кад је била заинтересована и када је онима на које су се ти закони односили било теже да их испоштују.

С друге стране, проф. др Вељко Брборић није оптимиста и не верује да ће почети примена закона онако како је то предвиђено. Он подсећа да су, пре усвајања овог прописа, лингвисти направили законски предлог у другом формату, али да је он, након вишегодишњег чувања у фиоци, одбачен.

-У овом који је усвојен нешто је узето из претходног предлога, нешто није, али од момента када је усвојен, нико није контактирао са нама – каже проф. Брборић.

Истовремено, проф. Танасић сматра да је значајно сложеније питање примене овог закона у делу који се односи на употребу и заштиту српског језика.

-Јер положај српског језика је неуређен због непостојања државне језичке политике. На томе ће се моћи озбиљније радити кад се формира Савет за српски језик предвиђен овим законом – каже Танасић.

Законом су предвиђене и казне за оне који га не поштују, и то у износу од 15.000 динара до пола милиона динара.

Законом је предвиђено да Влада оснује савет који ће пратити и анализирати употребу српског језика у јавном животу и спровођење мера ради заштите и очувања ћириличког писма. Савет би требало да даје и препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Натполовичну већину чланова требало би да чине представници језичке струке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.