Српско коло и за Абориџине
Како створити нешто скоро ни из чега, како помирити непомирљиво, привући од раније разочаране чланове српске заједнице која је у вечитим повојима, представити Србе у најлепшем светлу гостима несрпског порекла, издејствовати чак и присуство једне од водећих личности абориџинске заједнице, и све то ослањајући се искључиво на властите снаге.
Ово су питања су на која је управо поводом великог празника Христова рођења пронашао одговор Горан Савић, од недавно председник Српског културног центра у Кернсу, на самом северу Квинсленда и Аустралије.
За изузетно малу српску популацију чињеница да је прослави православног Божића присуствовало готово стотину гостију, значи више него да је у неком од великих центара дошло читавих хиљаду људи. Готово пола Срба који живе у Кернсу нашло се ове вечери, можемо слободно рећи готово магичне, на истом месту, тамо где и припадају, под кровом Српског културног центра, а Горан Савић наставио је да испуњава обећање дато још у свом инаугурационом говору када се прихватио нимало угодне дужности председника клуба, намеравајући да овој српској кући врати све предзнаке српског и тако оправда саму суштину постојања овакве организације.
„Традиционалне вредности кроз оданост породици и својој заједници посебно је важно истицати али и делом промовисати на овако посебан дан какав је прослава Христова рођења – Божић! Прославити овај велики хришћански празник у друштву најближих и најдражих циљ је коме би требао да тежи сваки човек који држи до себе, али да љубав као најлепшу нит која повезује све наше осећаје припадности српском народу и православној вери не испољава само на овако велики празник, већ увек!“, рекао је, поред осталог, председник Горан Савић, обраћајући се присутнима у сали Српског културног центра у Кернсу, за ову прилику посебно лепо украшеној.
Посебну част и привилегију какву не могу да себи приуште ни много веће и моћније заједнице, захваљујући упорном раду али и искреним осећајима поштовања и блискости према локалној абориџинској заједници, имали су присутни чланови СКК и њихови пријатељи доласком на њихову прославу Невила Рејса, председника абориџинске заједнице и представника племенских вођа преосталих прастановника из овог дела Аустралије.
„Много је сличности између Абориџина и Срба, посебно када је реч о скромности, оданости породици и одговорности према најпре поштовању историје свог народа а онда и чувању историјских успомена и поука кроз образовање младих.“ – рекао је у пригодном обраћању Невил Рејс.
Да његове речи и искрена порука упућена свим Србима Аустралије посредством ових који су имали ретку част да га упознају неће остати само она „ласта која не чини пролеће“, најречитије говори чињеница да је много присутних показало велико интересовање за велико и драгоцено знање овако високог представника абориџинске заједнице који је без сваке сумње постао звезда вечери.
Током целе вечери која је прошла у знаку српске музике, одличних јела, пића али и игре, а све прожето атмосфером искрености и најпозитивнијих осећања, Невил је био у прилици да одговара на бројна питања и открије својим домаћинима бар нешто од огромне културне заоставштине првих становника Аустралије, конкретније Гимују Валубара Јидинџи заједнице. А како је изгледало када се у српско коло ухватио и нико други до син абориџинског лидера Невила Рејса, могу сводичити само они који су овом историјском чину и присуствовали.
„Наставићемо да радимо на успостављању тешњих веза са Абориџинима и њиховом заједницом, а ова прослава православног Божића леп нам је путоказ којим путем треба и можемо да идемо“, рекао нам је председник СКК Горан Савић, очито презадовољан резултатима организације коју је сам поставио и за чији је успех, заједно са својом породицом и пријатељима најодговорнији. Ризик који се већ исплатио.
Колико је прослава великог хришћанског празника међу Србима у Кернсу била изузетна, не само по одличном печењу и сарми, већ кроз оно што се може назвати суштинским културним богатством једног народа, добило је потврду и у занимљивом случају да се међу гостима и сведоцима ове прославе нашла беба Жана чији су родитељи допутовали с њом чак из Аделејда а која још није прославила ни први рођендан, као и најстарији гост, господин Никола Вукаловић који је навршио пуних стотину година!
„Српски културни клуб са великом надом и радошћу гледа у 2023. и све године које следе, јер смо одлучни да јачањем веза унутар заједнице и промоцијом српских традиционалних вредности остваримо пуни смисао постојања клуба.“ – рекао је на крају за читаоце „Српског гласа“ Горан Савић, председник клуба.
Извор: Српски глас