Српски јунак кога су Турци набили на колац

На шумовитим обронцима планине Кукавице, изнад вароши Вучје и кањона реке Вучјанке, на неприступачном терену омеђаном оштрим стенама налази се Скобаљић град (Зелен-град)

Културна и историјска баштина лесковчког краја у средњем веку сматра се изузетно богатом и вредном. Историју средњовековне Дубочице чине људи, предмети, храмови и легенде које су препричаване генерацијама. Одлуком ромејског цара Манојла I Комнина да „Глбочицу“ (Дубочицу) преда у наследни посед Стефану Немањи један је од кључних догађаја за историју овог краја. Од тог доба па све до половине 15. века и пада под османску власт, Лесковац је био у саставу српске средњовековне државе.

Лесковачки крај је више пута у историји био један од најважнијих стубова заштите српске државности. Тако је било и у време Српске деспотовине под управом Ђурђа Бранковића. Најпознатија личност из ових крајева био је војвода Никола Скобаљић, војсковођа српског деспота Ђурађа Бранковића и сведок последњих борби у одбрани јужних граница српске државе од Османског царства у средњем веку.

Скобаљић град између легенде и историје

О овој личности испричане су бројне легенде. Једна од њих говори о етимологији његовог презимена која се доводи у везу са рибом скобаљем коју је његова мајка јела у време његовог зачећа, док друга доноси податке да Никола није страдао у борби против Османлија већ да је на свом коњу одлетео.

У завичајној историји остао је упамћен као јунак великих врлина, изузетно високог стаса и ратничке вештине. Оно што одваја легенду од историје су историјски извори који наводе да је Османлијама нанео пораз код Бање септембра 1454. године, док су османске снаге у бици код Трепање новембра исте године нанеле пораз војсци коју је предводио Никола Скобаљић.

Скобаљић град између легенде и историје

После овог пораза Никола Скобаљић је заједно са својим стрицем набијен на колац. Начин на који је убијен Никола Скобаљић послужио је ширењу култа међу српским народом, а ореол његовог мучеништва био је златног сјаја. Знаменити српски ерудита 19. века Милан Ђ. Милићевић приликом обиласка лесковачког краја забележио је причу стогодишњег старца Стојана о Николи Скобаљићу и граду који је у то време био рушевина, затим извору који носи име јунака, као и цркви коју је сазидао овај српски јунак. На шумовитим обронцима планине Кукавице, изнад вароши Вучје и кањона реке Вучјанке, на неприступачном терену омеђаном оштрим стенама налази се Скобаљић град (Зелен-град). Окружен густом шумом, косама и гребенима, ово место имало је природну заштиту.

Скобаљић град између легенде и историје

Од давнина ови крајеви били су стратешки важни, како због трговине тако и због војних интереса. У близини града пронађена је грнчарија из римске ере, као и налази из раног средњег века. Најмлађе утврђење, оно о коме је овде реч, потиче из 15.века, из времена Николе Скобаљића. Данас су нам познати остаци зидова, бедема и кула. Археолошка истраживања почела су 1984. године на иницијативу Народног музеја у Лесковцу и у организацији Завода за заштиту споменика културе у Нишу, а 1986. године истраживању су се прикључили стручњаци Филозофског факултета Универзизета у Београду.

Скобаљић град чине Горњи и Доњи град изграђени на стеновитом крају обронка правца запад-исток и подграђе. Остаци наоружања и војне опреме сведоче да је овај град имао јаку и добро опремљену војну посаду, наоружану за офанзивне акције, али и за одбрану утврђења и читавог краја. Скобаљић град између легенде и историје

Скобаљић град је био крајиште Српске деспотовине и посебно што је вредно истаћи је да се налазио у близини Новог Брда, најзначајнијег српског рудника у средњем веку. Најмоћнији бедеми града налазили су се на западу, док је на северу био смештен одбрамбени ров.

Након обнављања Српске деспотовине 1444. године, град је био президан, а као важна новина у Скобаљић граду јавља се кула поред улаза у мали град. Кула је испуњена земљом око два метра висине и прилагођена је за дејствовање артиљерије. Обновом из овог периода град је постао важна тачка у одбрани српскe границе. Живот на Скобаљић граду био је прекинут османским освајањем у другој половини 15. века. И данас у лесковачком крају остала је жива успомена на јунака Николу Скобаљића који је одавнo превазишао оквире завичајне историје.

Скобаљић град између легенде и историје

Од 1990. године Скобаљић град налази се на листи Завода за заштиту споменика културе Ниш као непокретно културно добро од изузетног значаја.

Националист

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *