Српска светиња стара најмање 11 векова

Археолошким истраживањима утврђено је да су на њеном месту вршени религијски обреди пре чак два и по миленијума. Под црквом је нађена богата гробница илирског поглавице из V века п. н. е. у зидове цркве узидани су римски надгробни споменици, а ранохришћанска богомоља, подигнута у VI веку, је вероватно одредила каснији изглед цркве.

Не зна се поуздано време подизања Петрове цркве. Први писани помен датира из 1020. године.

Тесно је везана за живот и дело Стефана Немање. Била је седиште живота немањићке Србије до изградње Жиче и Студенице.

У овој цркви је Стефан Немања крштен по православном обреду. Ту је сазван државно црквени сабор на ком је осуђена богумилска јерес. Свети Сава је 1219. је одредио цркву Светог Петра за седиште Рашке епископије.

Невелика споља, црква изгледа још мања изнутра, притешњена масивним зидовима. Скоро је без иједног правог угла, са необичном основом и неколико доградњи. Споља је она неправилно осмоугаона. Мала вратанца на западној страни, кроз која се улази, уз неколико узаних прозора једино су осветљење. Изнад средишњег простора постоји узана галерија потковичастог облика.

Данас цркву краси тек неколико преосталих фресака. Најстарије су из прве половине IX века у куполи а сачувано је неколико слојева живописа.

Окружена је масивним и скоро униформним надгробним споменицима из периода од XVI до XIX века. Петрова цркве је, заједно са тврђавом Рас и манастирима Сопоћани и Ђурђеви ступови на UNESCO-вој листи светске културне баштине.