Српкињи са петоро деце Французи дали папире

Држављанка Србије, самохрана мајку са петоро деце, добила је боравишну дозволу у Француској захваљујући хуманом гесту француских власти. Ову несрећну жену оставио је муж док је била трудна. Како је наведено, она је издвојен случај и њена ситуација неће важити као правило за добијање „папира“. Тренутно са децом живи у католичкој цркви Saint-Jacques на југу Француске.

Жена од око тридесет и три године већ неколико година живи у месту Carcassonne. Пре месец и по дана, једне суботе, је дошла у цркву за време мисе са својом децом која су стара од 2 до 11 година. Свештеник Jean de Soos каже да је Српкиња била очајна и није знала где ће. Одмах је прихваћена, добила је храну и пружена јој је помоћ и пониуђен смештај. Следећих дана је спавала у црквеној парохији, а свештенници су јој помагала и одводили децу у школу.

Док су деца ишла у школу мајка је бесплатно набављала храну преко организација као што су Resto du Cœur, la Croix-Rougee i Saint-Vincent-de-Paul. Није радила нигде.

Људи из цркве су обавестили надлежне органе о њеној ситуацији. Веома су брзо добили позитиван да јој се одобрава боравишна дозвола. То ће помоћи овој самохраној мајци да у прво време добије сву потребну социјалну помоћ од државе, а касније пошто усаврши свој француски језик и да нађе посао. Jean de Soos није крио своје одушевљење после вести о легализовању боравка Српкиње и рекао је да је до сада доста људи дало помоћ за ову дивну породицу.

Самохрана мајка је изјавила да слабо говори француски али га скоро све разуме. Напустила је Србију када је имала осам година и отишла са родитељима у Немачку. Кад је имала 19 година дошла је у Француску где је касније упознала и оца њене деце. Он је напустио када је Српкиња била трудна са петим дететом. Није крила сузе када је сазнала да јој се живот мења на боље. Циљ јој је да добро научи језик како би могла да нађе посао и да касније добије француско држављанство. Како је рекла, ништа је не везује за Србију, да јој не недостаје јер је напустила док је била мала.

Живот је није мазио али се борила свакодневно. Каже да јој је најважније да чува своју децу, да их храни и да се никада не раздвоје. То је оно што јој даје снагу и енергију. Иако се пробуди ујутру са милион проблема не недостаје јој храброст да строго васпитава своју децу учећи их да поштују земљу која их је прихватила. Живот је није мазио али је имала срећу сретне дивне људе којима није била важна ни нација ни религија док су јој помагали.

Извор: Сви Срби у Паризу

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.