Dimitrija traže Harvard, Kembridž i Priston
Dimitrije Pavlov (18) iz Loznice sa lakoćom rešava neke od najtežih zadataka iz fizike ili matematike, kao što je Šredingerova jednačina. Međutim, sada se suočio sa jednim od najtežih zadataka u životu, koji univerzitet da upiše pošto je primljen na Harvard, Kembridž i Prinston
Ovaj mladi genijalac, učenik lozničke gimnazije i Foton škole iz Šapca, primljen je na tri svetski prestižna univerziteta, ali se odlučio da upiše Harvard, i tako se našao među četiri odsto njegovih vršnjaka u svetu koji su položili sve zahtevne testove ove obrazovne ustanove.
-Harvard i Prinston su mi ponudili i stipendiju koja podrazumeva plaćenu školarinu, troškove puta, smeštaja i svega što mi je potrebno za studiranje. Dugo sam se dvoumio između ta dva univerziteta, čitao sam komentare studenata, gledao šta se tamo radi, koji profesori predaju, koje mogućnosti mi pružaju ovi univerziteti, koji su predmeti, kakve su mi šanse u budućnosti po završetku studija i na kraju sam odlučio da to bude Harvard – priča ovaj mladić, koji se od svojih vršnjaka razlikuje samo po znanju i ljubavi prema fizici, matematici i programiranju.
Radoznalost i ljubav prema fizici prepoznao je u šestom razredu osnovne škole. Od tada kreću nagrade i priznanja sa brojnih takmičenja, među kojima i srebrna medalja sa Međunarodne olimpijade iz fizike u Lisabonu, bronzana sa Međunarodne juniorske naučne olimpijade u Južnoj Koreji, prvo mesto na državnim takmičenjima i Srpskoj fizičkoj olimpijadi. Nije učio da bi osvajao nagrade, ali one su dolazile kao priznanje za uloženi trud.
-Nisam očekivao da budem primljen na sva tri univerziteta. Krenuo sam sa željom i nadom, bez prevelikih očekivanja. Pripremao sam se za sve ispite koje sam polagao, spremao prijave i pisao eseje. To je bila samo moja želja, ali se ispostavilo da je vredelo – priča skromno.
Međutim, put do ovog uspeha nije nimalo lak. Da bi stigao do najboljih svetskih univerziteta, polagao je testove iz matematike i fizike, test engleskog jezika za međunarodne studente, ali ni tu nije bio kraj.
-Prijave podrazumevaju polaganje standardizovanih testova, nalik našoj maturi. Prvo sam polagao matematiku i test rezonovanja, zatim specijalizovane testove za oblast koju student želi da studira. U mom slučaju, to su bile matematika i fizika. Međutim, ja sam još morao da studiram i pratim predavanja na engleskom. Drugi deo prijave odnosio se na pisanje autobiografija, eseja i ličnih pogleda na svet, kako bi univerziteti procenili da li ste dovoljno dobri za tu zajednicu – priča loznički genijalac.
Svako ko je upoznao Dimitrija poželeo bi ga u svojoj zajednici, što su potvrdile i prestižne univerzitetske ustanove. Koliko je njegovo znanje govori podatak da broj mesta na Harvardu za studente iz Srbije u proseku nije veći od pet po smeru, a retke su godine kada se na bilo kojem od smerova upiše student iz naše zemlje na osnovne studije.
-Ove godine bilo je 43.000 prijavljenih iz celog sveta. Ja sam se našao među 1.950 koji su primljeni. Taj procenat, između 4 i 5 odsto, važi i za ostale prestižne univerzitete. Konkurencija je velika, naročito između međunarodnih studenata, koji čine oko 10 odsto, dok su ostalih 90 procenata američki studenti – priča budući brucoš Harvarda.
Uz majku, profesora engleskog, savladao je jezik. Od oca, pravnika po struci, nasledio je kulturu komunikacije. Odmeren u razgovoru, skromno govori o svojim uspesima jer, kako ističe, nikada nije razmišljao o rezultatima već je samo imao potrebu da postavlja pitanja i pronalazi odgovore. Da otkrije to u sebi, presudna je bila baka sa kojom je provodio dosta vremena.
-Baka je mašinski inženjer u penziji. Ona je sa mnom bila od osnovne škole, pomagala mi da rešavam zadatke iz matematike i fizike i mislim da je ona dosta doprinela tome. Sada je vrlo ponosna i srećna što ću nastaviti školovanje na Harvardu, što je bila i njena preporuka – priča Dimitrije, koji osim iz fizike dobija priznanja i odlične ocene i iz drugih predmeta.