Srpkinje koje su znanjem osvojile Ameriku

Otišle su u beli svet, pun nadanja i neizvesnosti,“pregazile” okean i skrasile se u Americi, daleko od otadžbine, u tuđini, u “šumu” nacija, religija, različitih mentaliteta, navika, gde nije bilo lako naći svoje mesto pod suncem. Danas su više nego uspešne žene: Gordana Vunjak-Novaković, Svetlana Mojsov, Jelena Kovačević, Jelena McVilliams (Obrenić) i Jasmina Boulanger, a za vrhunsko znanje, rad i trud stigla su im i priznanja.

Gordana je dobila zvanje univerzitetskog profesora, najviše akademske časti Univerziteta Kolumbija, Svetlana uživa sve počasti Rokfeler univerziteta, Jelenu McVilliams Tramp je lično imenovao je za šefa Federalnog depozitnog osiguranja, Jasmina je u Nacionalnoj organizaciji profesionalnih žena, koja broji više od 700 000 članova, postala VIP žena godine, dok je Jelena Kovačević, o kojoj je portal “Tamo daleko” pre nekoliko dana pisao, imenovana za dekana Univerziteta u Njujorku i tako je postala prva žena u 164 godine dugoj istoriji koja je sela u fotelju ove ustanove.

U zemlji sa ogromnom koncentracijom pameti iz celog sveta ovo je zaista izuzetan uspeh, ali nije došao preko noći, niti je pao s neba i savim sigurno plod je ogromnog angažovanja i znanja.

Dr Gordana Vunjak-Novaković, kao profesor biomedicinskog inženjeringa, smatra se pionirom u inženjeringu funkcionalnog ljudskog tkiva za upotrebu u regenerativnoj medicini. Njeno istraživanje dovelo je do razvoja novih biomaterijala za rekonstrukciju lica, stvaranje elektromehaničkog funkcionalnog srčanog tkiva i oporavka doniranih pluća za transplantaciju. Ovo je samo deo njenih inovacija u biomedicini, koje su je kvlifikovale za ukazanu čast.
-Otkrića koja dolaze iz njene laboratorije dovela su do novih pristupa u lečenju povreda i složenih bolesti, a takođe su podržala razvoj i evaluaciju terapijskih lekova. Profesor Vunjak-Novaković pokazala je poseban talenat za prelazak disciplinskih granica u službu naučnog otkrića, naklonost koja će joj služiti kao profesoru univerziteta – rekao je obrazlažući odluku Li Bolinger, predsednik Univerziteta.

Gordana trenutno radi kao profesor biomedicinskog inženjeringa i Mikati fondacije, profesor je i medicinskih nauka i direktor Laboratorije za matične ćelije i tkivo Kolumbije inženjeringa, a svoj uspeh pripasala je kolegama i studentima.

-Dobijam tu čast samo zbog mojih kolega ovde u Kolumbiji i mojim nadarenim učenicima koji me svakodnevno čine boljom osobom. Zahvalna sam vam što sam se pridružila ovoj grupi najprestižnijih naučnika – rekla je skromno Gordana Vunjak-Novaković.

Kao biotehnološki preduzetnik Gordana je još 2013. godine sa grupom studenata osnova EpiBone, revolucionarnu kompaniju za rekonstrukciju kostiju koje rastu iz sopstvenih ćelija pacijenata. Kompanija koristi kompjuterizovane skenere i matične ćelije dobijene od masti. Veliki doprinos dala je u kompaniji TARA Biosistems, gde razvija modele srčanih tkiva i novih lekova. Modeli počinju sa matičnim ćelijama da proizvode srčane ćelije i srčano tkivo koje imitira srčani mišić odraslih. Vunjak-Novaković je predsedavajuća odbora i naučni savetnik i kompaniji MatriTek, koja je razvila tkivo specifične biomaterije za istraživače.

Doktorirala je na hemijskom inženjeringu na Univerzitetu u Beogradu, 1980. godine, 2012. je izabrana u Nacionalnu akademiju inženjerstva, potom i u Nacionalnu akedemije medicine, član je Srpske akademije nauke i umetnosti i dobitnik brojnih prestižnih priznanja.

Njena najnovija titula, univerzitetski profesor, je retka čast u Kolumbiji. Ona se na taj način pridružila grupi od 16 izuzetnih profesora medju kojima su i ekonomista Džozef Štiglic, neuroničari Ričard Akel i Erik Kandel i Čakravorti Spivak.

I dr Svetlana Mojsov dala je veliki doprinos razvoju medicinske nauke zbog čega igra veliku ulogu na Rokfeler univerzitetu. Njene zasluge su u znatno boljem razumevanju uloge peptida, koji imaju vitalnu ulogu u osnovnim fiziološkim i biohemijskim procesima koji održavaju organizam u životu. Istraživanje dr Mojsov usmereno je na lečenje dijabetesa i zahvaljujći njenoj ekspertizi Novonordisk razvio je lek i terapiju za dijabetes tipa 2, koji se već koristi u Evropi, Kini, SAD i Japanu pod nazivom “victoza”. Blizu dva miliona ljudi u svetu koristi “victozu” za kontrolu nivoa glukoze u krvi.

Svetlana Mojsov je sarađivala je i sa članovima grupa Ralf Štajman i Brajan Čejt u razvoju vakcina protiv HIV-a i drugih zaraznih bolesti.

Vredan pažnje je i izuzetan uspeh Beogradjanke Jelene McVilliams (rođeno Obrenić), koja je imenovana za šefa Federalnog depozitnog osiguranja u SAD. Na ovu visoku šestogodišnju fukciju imenovao je Odbor za bankarstvo Senata. Prilikom glasanja od 24 člana Odbora samo je jedan bio protiv, a predlog da Jelena upravlja ovom institucijom dao je lično američki predsednik Donald Tramp još u novembru prošle godine. Jelena je do sada radila kao izvršni potpredsednik i glavni pravni službenik Pete banke u Sinsinatiju.

Rođena je u Beogradu 1973. godine, a u Ameriku je došla sa 18 godina u okviru razmene srednjoškolaca. Pohađala je Univerzitet u Kaliforniji. U njenoj biografiji se ističe da je sama finasirala svoje obrazovanje i radila najlošije plaćene poslove. Ipak, nije je to sprečilo da stekne diplomu pravnika na Berkliju i sa najvišim priznanjima diplomu političkih nauka. Tokom studija napisala je i tezu o ratu u bivšoj Jugoslaviji. Radila je kao pravnik u mnogim uglednim firmama, a potom i kao advokat u Upravnom odboru Federalnih rezervi, gde je potrošačima pomagala u rešavanju sporova u vezi kredita i njihovih hipoteka.

Šest godina je potom radila u Senatu Sjedinjenih Država, prvo kao pomoćnik glavnog savetnika za Odbor za mala preduzeća i preduzetništvo, a onda i kao glavni savetnik i zamenik direktora za Odbor za bankarstvo, stanovanje i gradske poslove.

Jelena McVilliams je samohrana majka i ima ćerku, a u Sjedinjene Države preselila je i roditelje, kada je, kako se naglašava u biografiji, za to uštedela dovoljno novca.

Priča o uspešnim Srpkinjama ne bi bila potpuna bez Jasmine Boulanger, eksperta za finasije i pravo, koja je dobila laskavu titulu VIP žene godine u Nacionalnoj asocijaciji profesionalnih žena, koja broji oko 700 000 članova.

-Drago mi je što ću mogu da poželim dobrodošlicu Jasmini u ovu izuzetnu grupu profesionalnih žena – rekao je predsednik NAPV-a Star Džons. – Njeno znanje i iskustvo u njenoj industriji predstavljaju vrijednu imovinu za njenu kompaniju i zajednicu.
Sa pravnom karijerom koja traje više od 30 godina, Jasmina Boulanger je osigurala njenu reputaciju kao sposobna, iskrena i brižna poslovna žena. Ona je predsednik kompanije Cotton Point Advisors, LLC, koja se nalazi u Irvajnu u Kaliforniji. Zastupa korporativne klijente u pitanjima od korporativnog i saveznog zakona o hartijama od vrednosti do kompleksnih poreskih i osiguranja.

Gospođa Boulanger ima bogato iskustvo u analiziranju planova kompenzacije jednakosti, polisa osiguranja i spajanja i akvizicija.

Vredno pomena je i učešće Jasmine u radu kolegija direktora Odbora međunarodnih pravoslavnih hrišćanskih dobrotvornih organizacija. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Viskonsinu i dobila M.S. u ekonomiji. Gospođa Boulanger je dobila i sertifikat za finansijsko planiranje na Univerzitetu Kalifornije Los Anđeles i ima licencu kao nezavisni agent za osiguranje u Kaliforniji.

Priču o uspešnim Srpkinjama u SAD završićemo sa Jelenom Kovačević o čijem smo imenovanju za dekana Univerziteta u Njujorku, dali kraću informaciju na stranicama našeg portala. Jelena je tako postala prva u žena u 164 godine dugoj istoriji ovog univerziteta koja je imenovana na ovu funkciju. Od 15. avgusta 2018. ona će voditi Tadonsku inženjerijsku školu, a na ovu funkciju dolazi kao rukovodilac Odeljenja za elektrotehničko i računarsko inženjerstvo na Karnegi Meloun univerzitetu.

Iz sebe ima 21 patent, a njeni istraživački interesi uključuju primenu naučnih podataka iz više naučnih oblasti, kao što su biologija, medicina i pametna infrastruktura. Autor je ili koautor nekoliko knjiga medju kojima je i Osnove obrade signala. Član je Institiuta elektrotehnike i elektronike (IEEE) i Evropska konferencija za obradu signala, dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda (1986), nagrade IEEE SPS za tehničku dostignuća i mnogih drugih.
Diplomirala je na elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirala i doktorirala na elektrotehnici Univerziteta Kolumbija.

Zdravko Elez

 

*Realizaciju teme o izuzetno uspešnim Srpkinjama u Americi pomogla je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova vlade Srbije