Срби у Русији изгубљен народ

Пише: Др Марко Лопушина

Допунске школе српског језика, које ће похађати српска деца која живе у Русији, почињу са радом у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију. Тим је оживела идеја Арно Гујона, директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је реализацију овог пројекта договорио са делегацијом Министарства спољних послова Русије.

Неће то бити велике школе са бројним ученицима, јер Русија поседењих година има све мање Срба. У Руској Федерација која има 144 милиона становника Срби представљају малу етничку групу са званично 20.000 наших људи, који имају дозволу боравка и дозволу за рад. Током грађевуинске сезоне, међутим, у Русију дође до 70.000 Срба на привремени рад. Углавном су то грађевински стручњаци и радници.

Историјски подаци говоре да је у 18. веку, када је велики број наших људи пристигао на просторе Руске Империје, овде боравило чак 100.000 Срба. Временом се њихов број смањивао, јер су многи умирали, одлазили даље у друге земље, неки се враћали у своју српску отаџбину, а неки су постајали Руси.

Због недостатка Срба генерал Јован Хорват је изгубио српску државе Нова Сербија и Славеносербија у руском цасртву, јер у ово насеље- државу није успео да доведе 16.000 становника. Дуго деценија потом број Срба у Русији уопште није био познат. У време револуција и ратова државна статистика није бројала странце.

За комунистички СССР-а странци су били непожељни, па чак и наши емигранти проруске политичке оријентације, који су се доселили после кризе у односима Москве и Београда1948. године.

Када су се председници Никита Хрушчов и Јосип Броз помирили, а југословенско-совјетски односи стабилизовани, у СССР су прво кренули представници наших великих државних предузећа. Осамдесетих је, према службеним подацима било око 90.000 југословенских привредника и радника. Амбасада Југославије је годишње издавала 12.000 пословних виза нашим људима за одлазак у СССР. Срба је у СССР-у тада било од Москве преко Урала до Владивостока.

Распад Совјетског Савеза 1991. који је изазвао одвајање великог броја његових република и свођење земље на Руску Федерацију имало је за последицу смањење броја наших људи у новој држави. Већину новодосељених Срба су почетком деведесетих чинили руководиоци, стручњаци и радници српских грађевинских предузећа и трговинских фирми..

Почетком 21. века у Руској Федерацији живи и ради најмање 55.000 Срба. То су пословни људи и спортисти гастарбајтери. Већина њих живела је у Москви, а много мање у Петрограду, Краснодару, Јекатеринбургу и Сочију.

Срби се овде врло брзо асимилују, стекну руске пријатеље и нову „родину”. То је друго велико српско отечество, за разлику од оног првог које је настајало пре пет векова на тлу велике Русије. Њега чине Срби из пет сеоба и пет генерација.

Српски народ је у великој Русији вековима остављао дубок траг свог постојања. Руски цар Иван Грозни је био по мајци Србин. Признао је Српску православну цркву и отворио њено Подворје у Москви. Сава Владиславић је био царски гроф.  Чланови династија Карађорђевић  и Петровић су постали рођаци династије Романов.

У новије време Руску Федерацију грађевинар Мирко Латиновић је са успехом градио Руску националну банку и хотеле широм федерације. На Московском универзитету најбољи страни студенти су Срби.

Пандемија корона вируса и економска криза изазвана снакциојама Запада према Русији омели су развог грађевинског тржишта и последњих три године Срби нестају са пословне карте федерације. Број наших предузећа и радника нагло опада, Њихово место на тржишту рада и послове заузимају Турци.

Срби су заборављени народ данас у Русији, јер је напуштају због недостатка послова и лоше егзистенције. Због тога ми је у Амбасади Србије у Москви, преклане речено да „не постоји тачна евиденција наших људи који живе и раде у Руској Федерацији“. Постоји само процена да је реч о 20.000 стално настањених Срба у Русији.

Наше Допунске школе српског језика у Москви, Санкт Петербургу и Сочију, ојачаће везаност српских породица са ђацима за Руску Федерацију. И вероватно зауставити српско исељавање, а са друге стране уздићи статус руских Срба у овој држави.

Насловна фотографија: Српско-руско дружење уз прасетину

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.