Победа разума!
Поводом повлачења Закона о експропријацији, осуде и похвале српске јавности
Пише: Адвоакт Предраг Савић
Колико је у српској јавности танка нит која те дели између „покојникика“ и „пуковника“, тј од прозиване до хваљене личности доказује и случај моје маленкости и мојих критика на рачун измена и допуна Закона о експропријацији.
Пред усвајање у Скупштини Србије измена и допуна Закона експропријацији у разговору за Спутњик, изнео сам своје ставове. Захваљујћи студиозности и познавању ове теме новинарке Спутњика Мире Канкараш Тркље, поменути текст је био крајње одмерен, а изнета мишљења и критике јасни и са апекта искустава из праксе образложени. На моје изненађење на све то стигле су и поједине критике да сам сензационалистички настројен, политички некоректан…
Узалуд сам упозоравао да све те ставоове као и мишљења о проемни Устава, деценијама нисам мењао. Да сам на трибинама у организацији редакцијама „Времена“, ОЕБСА, СаветаЕвропе и Европске комисије, пре пет до шест година указао на потребе промене Устава Србије и усклађивање одредби о правосуђу са европским стандардима, а одредби о рефенрендуму са нашим важећим Уставом. То што сам јавно рекао да би требало испоштовати и најситније примедбе Венецијанске комисије како неби био доведен у питање један добро обављен „заоконодавно-уставни задатак“, није се свидело неким мојим познаицима и пријатељима.
Е онда је уследила државничка одлука о суспсензивном вету председника државе Алексанадра Вучића и враћању Закона о експропрецији на поновно одлучивање. Одлуку је образложио готово идентичним аргументима, који су помињани и мом разговору за Спутњик. Ту чињеницу је приликом разговара у емисији „Усијање“ на ТВ Курир пола сата после Вучићеве конференције истакла и водитељка Силвија Сламниг.
У тој емисији сам још истакао да је овај 19-ти случај суспензивног вета у нашој скупштинској историји оправдан јер пропсианим кратким рокови за експропријацију нису погођени само грађани већ и корисници експропрације. Просто, корисници експропријације у року од 15 дана нису у могућности да прибаве банкарске гаранције, бројна друга документа и обезбеде попис имовине која се експроприше, а без којег је немогуће донети решење о екпропријацији.
Образлауићи своју одлуку о суспензивном вету на измене Закона о експропријацији председник Вучић се позвао на праксу Европског суда за људска права у Стгразбуру. Ту треба знати да је право на мирно уживање имовине једно од кључних у пракси Европског суда. Да би мешање државе у мирно уживање имовине било дозвољено неопходно је да буду испуњена следедећа три услова: законитост, легитиман циљ државе и правична равнотежа. Ако у Србији буде усвајан нови Закон о ексропријацији, која је ће омогућава ограничење уставног права на имовину, онда мора у обзир да се узму и постигнути стандарди из праксе Европског суда за људска права у Стразбуру.
На крају после емисије „Усиајање“ која је била врло актуелна, захваљујући водитељки и другом госту адвокату Миљкану Карличићу, председнику Надзорног одбора Дирекције за изградњу Града Београда, констатовали смо да је овом случају победио разум, државничка свест, али и стручна јавност и народ заступљен кроз невладин сектор.
Захваљујући овој емисији стигоше и похвале за моје стручне ставове. Али и критике што сам рекао „да сам поритв насилне блокаде путева“ и „да треба процесуирати и казнити оне који су на демостранте кренули багером, чекићима и моткама.
Поменуту емисију Усијање можете погледати овде.