Споменик идеологу кољача усред Бањалуке

Да ли је могуће да се усред главног града Републике Српске, Бањалауке, и то у улици Српској, налази споменик Хансу Ивану Мерцу, духовном вођи хрватских кољача, крижара и крижарки, часних сестара и католичких активиста који су у Независној држави Хрватској извршили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима?

Ово питање властима Републике Српске поставила је Весна Пешић, власница београдске издавачке куће „Пешић и синови“ путем друштвених мрежа где је поставила и фотографију на којој се вди поред споменика Ивану Мерцу.

„Бањалучани, ваша дужност је да реагујете и од надлежних органа тражите легално уклањање овог споменика. То дугујете невиним жртвама“, навела је Весна Пешић.

Широј јавности је име Ивана Ханса Мерца мање познато, иако су га Независна Држава Хрватска, усташки покрет и хрватски и муслимански кољачи православних Срба, Јевреја и Рома, као и римокатоличка „црква“ сматрали за свог главног идеолога.  Пре неколико година, а поводом одржавања VI Међународне конференције за истину о Јасеновцу Драгане Мијатовић – Томашевић објавила је књигу под насловом „Иван Ханс Мерц – римокатоличка „црква“ и истините лажи“.

Целокупна штампа у Хрватској у току II светског рата, и после као и бројне римокатоличке публикације непрестано су објављивали славопојке Хансу Мерцу истичући његове заслуге за организовање католичке акције у Хрватској као и човеку који је основао организацију католичких Орлова, крижара и крижарица, римокатоличких свештеника и часних сестара, хрватских усташа будућих кољача Срба, Јевреја и Рома.

Захваљујући његовој идеологији и његовом утицају на образовање будућих злочинаца који су починили ужасан геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, према налазу Међународне комисије за истину о Јасеновцу (у којој није било представника ни Срба ни Хрвата) само у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено је, после стравичног мучења, преко 700 000 православних Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома међу којима је било 110 000 деце испод 14 година старости.

Иван Ханс Мерц је рођен 1896 године, а умро је релативно млад 1928. године. У свом кратком веку учинио је много за Католичку Акицију и за усташки покрет. Похађао је гимназију у Бањалуци, коју је завршила и поменута ауторка књиге. Њу је посебно интересовало како је овај бивши ђак Бањалучке гимназије постао главни идеолог римокатоличких кољача православних Срба, Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској. Све усташе и сви римокатолички свештеници и католички активисти су га сматрали за свог главног идеолога и духовног оца.

Ауторку је интересовало како је овај некада сиромашни дечак немачко-јеврејског порекла, син једне проститутке и једног ситног званичника, верски неопредељених, постао главни предводник Католичке Акције, одан римокатоличкој „цркви“ и доктрини и како је постао идеолог и васпитач будућих зверских кољача свих некатолика у Хрватској. Проучавајући његов живот схватила је да је безазлени ученик Ханс подлегао под утицај свога професора књижевности, осведоченог католика и католичког активисте, који га је постепено и смишљено васпитавао тако да се посвети римокатоличкој „цркви“ и њеном утицају.

Њега су, као што се могло и очекивати, преузели језуити, добио је стипендије за школовање у Француској и Аустрији, па је временом постао главни организатор и предводник Католичке Акције у Хрватској. Очигледно је да је ово обичан пример утицаја католичког образовања на безазлене ученике у гимназији.

Васпитаван у католичком духу Ханс Иван Мерц је лако прихватио расистичку и националистичку идеологију хрватског политичара и идеолога Анте Старчевића, радо је прихватио и идеју и потребу ширења утицаја римокатоличке „цркве“ на православни Исток и упустио се у борбу против свих који нису били католици. Католичко образовање је направило од њега не само обичног конвертита већ особу која је прихватила све католичке догме, постала одана у спровођењу политике Ватикана и папе, па је тако пропагирао националну и верску нетрпељивост у Хрватској. У том циљу је основао иорганизовао организацију Орлова (насупрот свесловенском Соколу), окупио је омладину Хрватске у покрет крижара икрижарица, васпитавао је часне сестре икатоличке свештенике да буду свирепи и да кољу православне Србе, Јевреје, Роме исве некатолике. На тај начин је прихваћен као духовни отац свих усташких кољача. Усташка и римокатоличка штампа га је непрекидно величала због тог његовог утицаја на омладину.

Ватикан, католичка курија и саме папе стално су подстицали акције које је водио Ханс Иван Мерц, јер је он без ресерве, у потпуности спроводио политику римокатоличке „цркве“. Тако је римски папа Иван Павле II дошао у Бањалукук да га прогласи за „блаженог“ (на путу је да једног дана буде проглашен за римокатоличког светитеља) у самостану Петрићевац у Бањалуци. Из овог самостана римокатолички свештеници Фрањевци, које је васпитавао Мерц, започели су клање православних Срба у Бањалуци и околини.

Клање је започето масакрирањем деце у основниј школи, а папа није отишао у Дракулиће и Мотике поред Петрићевца где су тако зверски побијена деца. Могао је да очита бар једну молитву за покој њихових душа. Није отишао ни у Доњу Градину где је једно од највећих стратишта Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Његов каснији наследник папа Бенедикт XVI, а пре садашњег папе Фрање,  је изјавио да се сваки дан моли „блаженом“ Ивану Хансу Мерцу. Он је на тај начин одобрио геноцид који су починили Хрвати против Срба, Јевреја и Рома.

Ауторка књиге је наводећи изворне речи Ханса Ивана Мерца показала како је он путем Орлова, крижара, крижарица, часних сестара, свештеника, католичких активиста и других васпитавао генерације оних који ће се прочути по својим зверствима против свих некатолика.

Фотографија: Фејсбук профил Весне Пешић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.